УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

понедељак, 23. новембар 2015.

Skriptorijum: Pitagorejska Zlatna pesma



Pitagora
(Rafael - Atinska škola)



Najpre poštuj besmrtne bogove, zakonom kako je određeno,
Zatim Običaje i Zakletvu, pa Heroje dične.
I dužnu počast ukaži podzemnim Bogovima,
Roditeljima i najbližima po rodu.
Od ostalih ljudi biraj najboljeg prijatelja po vrlini
I ugledaj se na njegovu blagost i dobra dela.
Ne mrzi ga zbog najmanje greške,
Jer nasilje stanuje pored nužde.
Znaj da sve su to stvari pravedne, i nauči da obuzdaš sledeće strasti:
Najpre proždrljivost, pa lenjost, čulnost i gnev.
Ne čini zla, niti u prisustvu drugih niti sâm;
Ali iznad svega poštuj sebe.


Zatim, proceni pravednost svojih dela i reči,
I ne navikavaj se da delaš nerazumno i bez promisli,
Već znaj da umreti je suđeno svima,
I da je naklonost Sudbine nesigurna, a njeni darovi kako dolaze tako i odlaze.
U pogledu nesreća koje smrtnicima božanska volja odredi,
Svoju sudbinu snosi niti se zbog nje gnevi,
I učini sve da ju olakšaš.
Budi svestan da Sudbina nije namenila najveći deo nevolja dobrim ljudima.
Od drugih ćeš čuti razna mišljenja, i dobra i zla;
Njima se olako ne divi, niti ih odbacuj.
Laž, ako se izgovori koja, ti blago uzmakni i naoružaj se strpljenjem.
Što ti pak kažem uvek neka se poštuje:
Neka te niko ne zavede ni rečju ni delom,
Niti dozvoli da te navede da učiniš ili izgovoriš što tebi korisno ne bi bilo.
Prvo razmisli pa onda delaj, da ne bude budalasto;
Jer samo jadnog čoveka je svojstvo da radi i govori bez promisli.
Ne čini stvari zbog kojih se kasnije možeš kajati
Niti ono što ne razumeš,
Već uči šta treba i tako ćeš najprijatnije provesti svoj život.
Ne zanemaruj svoje telo,
I budi umeren u piću i jelu,
A merom nazivam ono što te neće uznemiriti.
Navikni se da vodiš jednostavan i umeren život bez raskoši
I izbegavaj stvari koje izazivaju zavist.
Ne budi prekomerno rasipan, poput ljudi koji ne znaju šta znače čast i pristojnost.
Ali ne budi ni pohlepan i škrt, nego i u ovim stvarima nađi pravu meru.
Radi samo ono što ti neće nauditi, i promisli pre nego što započneš posao.
Ne dozvoli da te san savlada kada legneš u krevet
Pre nego što si ocenio svoje postupke toga dana.
Gde sam pogrešio? Šta sam uradio? Šta sam propustio da učinim?
Ako u tom samoispitivanju zaključiš da si loše postupio, sebe prekori;
A ako su tvoji postupci bili dobri - raduj se.
Tako radi i u tome se vežbaj, za tim treba da težiš
I to će te odvesti na put božanske vrline.
Tako mi onoga, koji nam podari četvorni broj, izvor večne Prirode,
Kada to postigneš, upoznaćeš suštinu besmrtnih Bogova i ljudi,
Videćeš kako se prožimaju različita bića, šta ih sadrži i povezuje.
Znaćeš šta je u skladu sa Zakonom, jer priroda svih stvari je slična.
Pa niti ćeš se nadati onome što nije vredno nade, niti će išta od tebe ostati skriveno.
Znaćeš da ljudi sami sebe navode na zlo svojom slobodnom voljom.
Ti nesrećnici niti vide niti čuju da je dobro tu pored njih,
A samo nekolicina je u stanju da se reši bede.
Tako sudbina vara ljude i oduzima im razum
I oni se poput valjka kotrljaju tamo-amo u neprestanom zlu.
Udarce sudbine, koja ih baca čas gore a čas dole, ljudi ne razumeju,
I umesto što ih sami izazivaju trebalo bi da ih izbegavaju.
Zevse Oče, od velikih zala bi nas poštedeo
Kada bi svima pokazao koji demon nas tlači.
Ali hrabro, jer božanskog roda su ljudi.
Sveta Priroda otkriva im se u najskrivenijim misterijama.
Do ovih tajni ako ti je stalo, učinićeš šta ti nalažem
I izlečivši dušu spasćeš je od svih zala.
Uzdrži se od jela što ih zabranismo radi pročišćenja duše.
Takođe, prosuđuj i preispituj sve stvari.
Razum što gore caruje uzmi za svog vodiča.
A kad napustiš svoje telo i uđeš u najčistiji Eter,
Bićeš Bog, besmrtan i neuništiv, nad kojim Smrt više nema vlasti.

III vek st.e.


Skriptorijum: Pitagorejska Zlatna pesma: Pitagora (Rafael - Atinska škola) Najpre poštuj besmrtne bogove, zakonom kako je određeno, Zatim Običaje i Zakletvu, pa Heroje dične. ...

субота, 21. новембар 2015.

Ђурица Поповић, један је од успешних чланова научног тима Српске академије наука, са својим тимом дошао до великог открића. Наиме, успео је да узгоји веома скупоцену гљиву Cordiceps Sinensis која успева на подручју Непала и Тибета

Фото:  prehrambenafarmacija.rs
Фото: prehrambenafarmacija.rs
Професор Ђурица Поповић, директор Института за Печурке за сада је једини на планети успео да створи печурку Cordiceps Sinensis, изван Хималаја, које је њено природно станиште.
Ова печурка је нешто најлековитије што је природа створила, најјачи природни антибиотик на свету и што је занимљиво веома је мала и расте из главе инсекта. Цена ове моћне биљке износи чак 50.000 евра за 1 килограм.
Ђурица Поповић, иначе дипломирани биолог-генетичар, већ 20 година један је од успешних чланова научног тима Српске академије наука. Дуго је трагао за најделотворнијим печуркама које би се могле применити у производњи препарата против здравствених проблема.
Он је са својим тимом дошао до великог открића. Наиме, успео је да узгоји веома скупоцену гљиву Cordiceps Sinensis која успева на подручју Непала и Тибета. Њену лековитост су потврдиле све највеће светске медицинске установе.
Ова гљива расте на веома необичан начин, развија се из једне врсте гусенице или мрава који прогутају њену спору и због велике количине протеина из утробе инсекта израсте Кордицепс.
У почетку је Поповић гајио шампињоне, од мицелијума, субстрата, до готовог производа, првенствено у комерцијалне сврхе, а онда се окренуо необичним и веома лековитим печуркама, које су му у

понедељак, 16. новембар 2015.

Лекарки из пекаре траже посао



СЈЕНИЦА - Докторку Јасмину Тахировић из Сјенице у понедељак је посетио Мујо Муковић, народни посланик и лидер Бошњачке демократске странке (БДС), коалиционог партнера Српске напредне странке, у жељи да је подржи и потражи могућност за њено збрињавање и запошљавање.
Јасмина пет година чека посао у струци, а пре неколико дана добила је отказ и у пекари “Ћоћај” где је, радећи привремено као продавац пецива, прехрањивала болесне родитеље.
- Штета је да једна млада девојка, која је у року завршила медицину у Београду, стажирала у Клиничком центру и положила државни испит, продаје бурек или седи код куће. У њено школовање држава и њени родитељи уложили су огроман новац, а она велики труд, покушаћемо да јој помогнемо, раговараћемо са руководством Здравственог центра у Ужицу (чији је део Дом здравља у Сјеници). Помоћ ћемо затражити и од ресорног министра - каже Муковић.
- Разумем да је економска ситуација у целој земљи, па и овде у Сјеници, тешка и да није лако наћи посао, ипак, надам се да ћу ускоро добити прилику да обучем бели мантил и помажем људима, за то сам се школовала - каже Јасмина.



Сијеница: Лекарки из пекаре траже посао | Србија | Novosti.rs

saqartvelo lamazo-sufraze namgeri

субота, 14. новембар 2015.

РАЈКОВА пећина крај Мајданпека једна је од најлепших на Балкану, а од ове године је и највећи спелеолошки објекат доступан посетиоцима са више од 1.400 метара стаза кроз фантастичне дворане и ходнике

Борис Субашић | 23. новембар 2014. 19:10 



РАЈКОВА пећина крај Мајданпека једна је од најлепших на Балкану, а од ове године је и највећи спелеолошки објекат доступан посетиоцима са више од 1.400 метара стаза кроз фантастичне дворане и ходнике. Тиме је остварен сан спелеолога проф. др Раденка Лазаревића и спелеолошког тима из Ваљева који су пре четири деценије ризикујући животе открили Србији ово чудо природе.
Истраживачима је тада запретила изненадна бујица пећинске реке док су били у утроби планине, али они нису одустали и после њихових открића Рајкова пећина је отворена за туристе. Четрдест година је било доступно нешто више од 600 метара пећинских чуда, а ове године стаза је уређена и продужена на 1,4 километра упркос пећинској реци која је после незапаћених киша поново подивљала.
Трагови наноса из спољног света још увек се виде на висини већој од десет метара дуж зида оријашке дворане Понор. У њу с површине грмећи јури Рајкова река да постане понорница а затим после око 900 метара тока кроз срце планине избије из црне стене у питомој зеленој долини под литицом.
- Великим трудом пре свега мајданпечких рудара посетиоци могу да виде потпуно нове призоре ходника и дворана. Сада могу да се спусте у дивовски понор низ металну конструкцију тешку 65 тона чије су елементе на рукама пренели млади рудари. Све то је урађено упркос подземној поплави, за коју геолози кажу да се није десила последњих 7.000 година - каже Маријана Павловић Туфонић из Туристичке организације Мајданпека.
Она наглашава да је Рајкова пећина постала доступна у свој својој лепоти тачно 120 година пошто је велики српски географ Јован Цвијић упузао у отвор брда крај Мајданпека, из кога је пенушајући избијала Рајкова река. Каналом дугим 100 метара и високим само метар он се погрбљен провлачио кроз ледене вирове. Награда на крају пута пута била је величанствена, под светлошћу карбитне лампе блеснуле су величанствене пећинске дворане. Цивијићев подвиг остао је непоновљен следећих 80 година, бар кад је реч о научницима. Пећину су кришом истраживали само локални трагачи за легендарним хајдучким благом, ризикујући живот.
- Поставили смо најмодерније алармне системе због људи који и данас верују да се у пећини крије митско благо харамбаше Рајка. Они ризикују животе и оштећују пећински накит у својим шашавим подухватима - каже Маријана Павловић Туфонић.
Цвијићевим трагом кренула је 1974. екипа под руководством чувеног спелеолога проф. др Раденка Лазаревића.
- Провукли смо се кроз сифоне. Висина канала на неким деловима је мања од 40 центиметара, а дно је под водом. После проласка били смо потпуно мокри. Екипа је спаковала резервну одећу, храну и део опреме у најлонске џакове, али оштра таваница и зидови исцепали су већину од њих - записао је у дневник др Лазаревић.
Иако мокри до коже, на температури од 8 степени, спелеолози су одлучили да наставе фасцинирани призором огромне Кристалне дворана с фантастичним украсима прекривеним блештавим белим калцитом. Наставили су пробијање ходником подупртим блиставим стубовима - Змајовим зубима и под таваницом Јежеве дворане искићеном безбројним игличастим сталагмитима.
Експедицију кроз канал пећинске реке прекинула је звоњава пољског телефона, једине везе са спољним светом.
- Телефон непрекидно звони и с друге стране непрестано понављају: "Излазите, излазите". Опет с читавом опремом кроз воду - записао је кратко др Лазаревић у дневник пре него што је запливао кроз ледену воду канала који води у спољни свет.
По изласку су спелеолози сазнали да је дошло до незапамћене провале облака и да су их минути делили од смрти у подземној бујици. Ипак, упорни истраживачи су после само 24 сата одмора и сушења поново ушли у утробу планине да би открили погодно место где су рудари неколико дана касније отворили велики улаз. Кад су тешке машине пробиле зид од стене сви су остали запањени пред блиставим драперијама од калцита на кречњаку који је настао у периоду од 180-140 милиона година, у доба Јуре, на дну мора које је покривало данашње Хомољске планине.
- Сваком педљу ових дивних украса било је потребно 10.000 година да порасте - показује на стубовима високим неколико метара Маријана Павловић Туфонић. - Али ту није крај, јер Рајкова пећина коју је створила подземна река непрестано еволуира и расте. Геолози кажу да ћемо, кад будемо свратили за 20.000 година, моћи да видимо још један њен хоризонт који се управо формира.
НАСЕЉЕНА ПРЕ 27.000 ГОДИНА
Великим уређењем, од марта до августа ове године, спојени су досада неповезани речни и суви хоризонти Рајкове пећине. Неочекивано пронађени су и коштани остаци који указују да су овде у дубокој праисторији боравили људи.
- Још је академик Срејовић у другом делу пећине пронашао трагове људи који доказују да су људи боравили у Рајковој пећини пре 27.000 година. Међутим, нова открића у другој пећинској дворани дубоко под земљом показују да је она некад била много ближе спољном свету. Очигледно је да су се касније десиле драматичне тектонске промене које су "спустиле" кућу пећинских људи у дубоко подземље - каже Маријана Павловић Туфонић.


Погледајте фотографије обновљене Рајкове пећине, једнe од најлепших на Балкану! | Репортаже | Novosti.rs

Најновије вести. Избор. Срби преживели покољ у Паризу....



Међу таоцима у концертној дворани Батаклан било је и десеторо Срба, каже за “Спутњик” представник српске дијаспоре у Француској Милисав Алексић.
“Према информацијама којима досад располажемо, у терористичким нападима у Паризу нема страдалих Срба”, каже за тај портал представник српске дијаспоре у Француској Милисав Алексић.

Он додаје да је у дворани Батаклан било десеторо наших држављана.

„Они су на сигурном и осећају се добро после претрпљеног шока. Сви смо шокирани. У сталном смо контакту са полицијом, преко које смо француској држави понудили сваку врсту помоћи наших људи у Паризу“, каже Алексић.

Представник дијаспоре додаје да српске агенције несметано раде и да су сви аутобуси који саобраћају на редовним линијама Париз — Београд — Париз јутрос, после полицијске контроле, кренули ка српској престоници.

(Спутњик)







Срби преживели покољ у Паризу | Свет | Novosti.rs


Министар у Влади Косова Далибор Јевтић изјавио је данас, поводом терористичких напада у Паризу, да је идеја исламског радикализма присутна и на Косову и да би косовско друштво требало да је одбаци.
Јетвић, један од двојице српских министара у косовској влади, рекао је новинарима да, "колико год да је Француска далеко, не може се бити нем на оно што се тамо дешава", као и на све што се догодило синоћ и што носи проблем исламског радикализма.
"Били смо сведоци да ни Косово није било заобиђено у свему томе, графити исламске државе који су се појавиљивали на манастиру Високи Дечани недавно су јасан показатељ да постоји присуство једне такве идеје и на овим просторима", истакао је Јевтић.
Он је казао да је врло важно да косовско друштво, пре свега институције задужене за очување мира, раде на спречавању ширења исламског екстремизма на Косову.
"Косовско друштво треба да буде спремно да такву идеју нико не треба да прихвати, јер је она не само опасна за припаднике другог народа или друге вере, него је опасна за све, без озбира о којој вери и нацији се ради", рекао је Јевтић.
Он је додао да је неопходна опрезност и да се о том проблему говори јасно и јавно како би се спречило ширење такве идеје, рекао је министар који се осврнуо и на чињеницу да се одређени број људи са Косова прикључио Исламској држави.
"То је јасан показатељ да постоји идеја исламског радикализма на Косову. Велики број људи са Косова, који су отишли да се боре у Сирији и Ираку, показатељ је да овде постоје одређени кругови који се баве оним што се зове мобилизација свих оних који желе да буду део покрета исламске државе", рекао је он.
Јевтић је додао да је важно да присуство међународне заједице треба да буде гарант у спречавању ширења такве идеје и да је врло важно превентивно деловати у правцу спречавања ширења идеје екстремизма.

Популарни постови