tag:blogger.com,1999:blog-6049381043575447363.post8131116315675136150..comments2022-10-02T21:22:17.012+03:00Comments on КОРЕН ДУШЕ: Прича о јајету / БелаТукадрузПоРтАл | Сазвежђе Зhttp://www.blogger.com/profile/03921314372714094580noreply@blogger.comBlogger1125tag:blogger.com,1999:blog-6049381043575447363.post-79953076914511784822018-05-07T17:35:02.933+03:002018-05-07T17:35:02.933+03:00Лепо је што сте ви мушки Лукићи на овогодишњи Ђурђ...Лепо је што сте ви мушки Лукићи на овогодишњи Ђурђевдан били заједно: заједно палили ђурђевданску ватру, заједно јели и пили, заједно да се старији сећају, а млади да слушају и уче како се приповеда. Из ове приче подведене под наслов Јаје драго ми је да сам сазнао да се мајка савремених српских писаца браће Лукића, Мирослава и Александра, звала Наталија, рођена некад на Свету Петку и која је у кућу Лукића као девојка и удова поносито донела (унела) свој мираз. Ову узбудљиву причу сам, заиста, истовремено читао и гледао, јер је тако и настала - комбинованом техником, као у сликарству - мало од речи, а мало од фотографија, препуних емоционалних набоја и колористичких секвенци једног породичног житија. Насловна именица Јаје само је повод, као и васцели замајац живота, али добар повод ове сјајно изведене ђурђевданске приче о Лукићима из Мишљеновца, у који , и поред њиховог чврстог обећања, никада не стигох из нашег дугогодишњег познанства. Волео бих да ме једном у оваквим читањима, без интерпункцијске дрхтавице, поведе за собом инспитација - да напишем неки наратив, илити, неку предговорно-поговорну "рецензију" за ову причу и сместим је својом руком, којом писах, у архиву једне од магаза Несебичног музеја Бела Тукадруза. И верујем да ћу се и сам, ако се, уз божију помоћ, нађем у тој хипотетичкој причи о причи сећати своје благопочивше мајке Драгиње-Драгице и њеног села Днопоља - престонице мог детињства у којој је она славила свог Светог Луку. Зоран М. Мандић <br /> Anonymoushttps://www.blogger.com/profile/04474402807417827461noreply@blogger.com