saqartvelo lamazo-sufraze namgeri

РАЈКОВА пећина крај Мајданпека једна је од најлепших на Балкану, а од ове године је и највећи спелеолошки објекат доступан посетиоцима са више од 1.400 метара стаза кроз фантастичне дворане и ходнике

Борис Субашић | 23. новембар 2014. 19:10 

На стенама од кречњака из доба јуре, пре 140-180 милиона година израстао је јединствен пећински накит од блиставог калцита

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Потпећка пећина рај за туристе
• 
  Церјанка чека госте

• Рајкова пећина чека госте
• Заробљени у пећини на дубини од 1.000 метара
• Чиле: Пећине откривају како су настали континенти

РАЈКОВА пећина крај Мајданпека једна је од најлепших на Балкану, а од ове године је и највећи спелеолошки објекат доступан посетиоцима са више од 1.400 метара стаза кроз фантастичне дворане и ходнике. Тиме је остварен сан спелеолога проф. др Раденка Лазаревића и спелеолошког тима из Ваљева који су пре четири деценије ризикујући животе открили Србији ово чудо природе.

Истраживачима је тада запретила изненадна бујица пећинске реке док су били у утроби планине, али они нису одустали и после њихових открића Рајкова пећина је отворена за туристе. Четрдест година је било доступно нешто више од 600 метара пећинских чуда, а ове године стаза је уређена и продужена на 1,4 километра упркос пећинској реци која је после незапаћених киша поново подивљала.

Трагови наноса из спољног света још увек се виде на висини већој од десет метара дуж зида оријашке дворане Понор. У њу с површине грмећи јури Рајкова река да постане понорница а затим после око 900 метара тока кроз срце планине избије из црне стене у питомој зеленој долини под литицом.

- Великим трудом пре свега мајданпечких рудара посетиоци могу да виде потпуно нове призоре ходника и дворана. Сада могу да се спусте у дивовски понор низ металну конструкцију тешку 65 тона чије су елементе на рукама пренели млади рудари. Све то је урађено упркос подземној поплави, за коју геолози кажу да се није десила последњих 7.000 година - каже Маријана Павловић Туфонић из Туристичке организације Мајданпека.

Она наглашава да је Рајкова пећина постала доступна у свој својој лепоти тачно 120 година пошто је велики српски географ Јован Цвијић упузао у отвор брда крај Мајданпека, из кога је пенушајући избијала Рајкова река. Каналом дугим 100 метара и високим само метар он се погрбљен провлачио кроз ледене вирове. Награда на крају пута пута била је величанствена, под светлошћу карбитне лампе блеснуле су величанствене пећинске дворане. Цивијићев подвиг остао је непоновљен следећих 80 година, бар кад је реч о научницима. Пећину су кришом истраживали само локални трагачи за легендарним хајдучким благом, ризикујући живот.

- Поставили смо најмодерније алармне системе због људи који и данас верују да се у пећини крије митско благо харамбаше Рајка. Они ризикују животе и оштећују пећински накит у својим шашавим подухватима - каже Маријана Павловић Туфонић.

Цвијићевим трагом кренула је 1974. екипа под руководством чувеног спелеолога проф. др Раденка Лазаревића.

- Провукли смо се кроз сифоне. Висина канала на неким деловима је мања од 40 центиметара, а дно је под водом. После проласка били смо потпуно мокри. Екипа је спаковала резервну одећу, храну и део опреме у најлонске џакове, али оштра таваница и зидови исцепали су већину од њих - записао је у дневник др Лазаревић.

Иако мокри до коже, на температури од 8 степени, спелеолози су одлучили да наставе фасцинирани призором огромне Кристалне дворана с фантастичним украсима прекривеним блештавим белим калцитом. Наставили су пробијање ходником подупртим блиставим стубовима - Змајовим зубима и под таваницом Јежеве дворане искићеном безбројним игличастим сталагмитима.

Експедицију кроз канал пећинске реке прекинула је звоњава пољског телефона, једине везе са спољним светом.

- Телефон непрекидно звони и с друге стране непрестано понављају: "Излазите, излазите". Опет с читавом опремом кроз воду - записао је кратко др Лазаревић у дневник пре него што је запливао кроз ледену воду канала који води у спољни свет.

По изласку су спелеолози сазнали да је дошло до незапамћене провале облака и да су их минути делили од смрти у подземној бујици. Ипак, упорни истраживачи су после само 24 сата одмора и сушења поново ушли у утробу планине да би открили погодно место где су рудари неколико дана касније отворили велики улаз. Кад су тешке машине пробиле зид од стене сви су остали запањени пред блиставим драперијама од калцита на кречњаку који је настао у периоду од 180-140 милиона година, у доба Јуре, на дну мора које је покривало данашње Хомољске планине.

- Сваком педљу ових дивних украса било је потребно 10.000 година да порасте - показује на стубовима високим неколико метара Маријана Павловић Туфонић. - Али ту није крај, јер Рајкова пећина коју је створила подземна река непрестано еволуира и расте. Геолози кажу да ћемо, кад будемо свратили за 20.000 година, моћи да видимо још један њен хоризонт који се управо формира.

НАСЕЉЕНА ПРЕ 27.000 ГОДИНА

Великим уређењем, од марта до августа ове године, спојени су досада неповезани речни и суви хоризонти Рајкове пећине. Неочекивано пронађени су и коштани остаци који указују да су овде у дубокој праисторији боравили људи.

- Још је академик Срејовић у другом делу пећине пронашао трагове људи који доказују да су људи боравили у Рајковој пећини пре 27.000 година. Међутим, нова открића у другој пећинској дворани дубоко под земљом показују да је она некад била много ближе спољном свету. Очигледно је да су се касније десиле драматичне тектонске промене које су "спустиле" кућу пећинских људи у дубоко подземље - каже Маријана Павловић Туфонић.

Погледајте фотографије обновљене Рајкове пећине, једнe од најлепших на Балкану! | Репортаже | Novosti.rs

Најновије вести. Избор. Срби преживели покољ у Паризу....

Париз у шоку после серије напада

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  ДАН ПОСЛЕ МАСАКРА: Један бомбаш самоубица Сиријац, други Француз; Полиција у потери за црним сеатом
• 
  Исламска држава поручује: Ово је тек почетак, Оланд је имбецил

• ЈЕЗИВО: Жена висила са прозора бежећи од терориста у Паризу (ВИДЕО)
• Преживео терористички напад у Паризу: Телефон ми је спасао живот (ВИДЕО)

Међу таоцима у концертној дворани Батаклан било је и десеторо Срба, каже за “Спутњик” представник српске дијаспоре у Француској Милисав Алексић.

“Према информацијама којима досад располажемо, у терористичким нападима у Паризу нема страдалих Срба”, каже за тај портал представник српске дијаспоре у Француској Милисав Алексић.

Он додаје да је у дворани Батаклан било десеторо наших држављана.

„Они су на сигурном и осећају се добро после претрпљеног шока. Сви смо шокирани. У сталном смо контакту са полицијом, преко које смо француској држави понудили сваку врсту помоћи наших људи у Паризу“, каже Алексић.

Представник дијаспоре додаје да српске агенције несметано раде и да су сви аутобуси који саобраћају на редовним линијама Париз — Београд — Париз јутрос, после полицијске контроле, кренули ка српској престоници.

(Спутњик)

Срби преживели покољ у Паризу | Свет | Novosti.rs

• 
  Јакшић: Може да се очекује наставак терористичких напада
• 
  Јевтић: Срби не треба да продају своју имовину на Косову

• Дрецун: Извршити притисак на Приштину
• Вучић: Србија није поражена, то више није велика новост; Дачић: Ко жели победити, не сме изгубити

Министар у Влади Косова Далибор Јевтић изјавио је данас, поводом терористичких напада у Паризу, да је идеја исламског радикализма присутна и на Косову и да би косовско друштво требало да је одбаци.

Јетвић, један од двојице српских министара у косовској влади, рекао је новинарима да, "колико год да је Француска далеко, не може се бити нем на оно што се тамо дешава", као и на све што се догодило синоћ и што носи проблем исламског радикализма.

"Били смо сведоци да ни Косово није било заобиђено у свему томе, графити исламске државе који су се појавиљивали на манастиру Високи Дечани недавно су јасан показатељ да постоји присуство једне такве идеје и на овим просторима", истакао је Јевтић.

Он је казао да је врло важно да косовско друштво, пре свега институције задужене за очување мира, раде на спречавању ширења исламског екстремизма на Косову.

"Косовско друштво треба да буде спремно да такву идеју нико не треба да прихвати, јер је она не само опасна за припаднике другог народа или друге вере, него је опасна за све, без озбира о којој вери и нацији се ради", рекао је Јевтић.

Он је додао да је неопходна опрезност и да се о том проблему говори јасно и јавно како би се спречило ширење такве идеје, рекао је министар који се осврнуо и на чињеницу да се одређени број људи са Косова прикључио Исламској држави.

"То је јасан показатељ да постоји идеја исламског радикализма на Косову. Велики број људи са Косова, који су отишли да се боре у Сирији и Ираку, показатељ је да овде постоје одређени кругови који се баве оним што се зове мобилизација свих оних који желе да буду део покрета исламске државе", рекао је он.

Јевтић је додао да је важно да присуство међународне заједице треба да буде гарант у спречавању ширења такве идеје и да је врло важно превентивно деловати у правцу спречавања ширења идеје екстремизма.

ДИГИТАЛНА ПРОДУКЦИЈА "ЗАВЕТИНА"

Дигитална продукција "Заветина", настала последњих двадесетак година, броји преко 400 појединачних наслова, књига и часописа.
Књиге или часописи утиснути на ЦД моћи ће почев од јуна месеца 2015. да се поручују по веома популарним и промотивним ценама, чак и књига које су својевремено штампане као папирна издања у само педесетак примерака.
За праве библиофиле то ће бити прилика, без обзира да ли они живе у Србији, Европи или ма где у свету, да дођу до веома ретких издања "Заветина", по веома прихватљивим ценама.
Тренутно могу да се, поред Сабраних дела М. Лукића и Александра Лукића, поруче и ови наслови:

1. Радомир Продановић, СЛЕПИ ВИДЕ, драма, ЦД, по цени од 160,00 дин. (урачунати поштански трошкови за Србију)

2. Мирослав Лукић ЗАТИМ, ПРЕМА СВЕТЛОСТИ

Карневал крај шумске реке или Песме Б. Мишљеновића, поезија, ЦД , 150,00 дин.  (урачунати поштански трошкови за Србију)

3. Мирослав Лукић Краљевске инсигније , 5. измењено изд. из 2007. поезија, ЦД , 140,00 дин.  (урачунати поштански трошкови за Србију)  

4. Мирослав ЛУКИЋ  ЛИТИЈЕ. Песме Есмера Белатукадруза, ЦД, по цени од 170,00 дин. (урачунати поштански трошкови за Србију)

5. Петар Петровић Његош  ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ , тзв. "забрањено" издање са Лукићевим поговором  из 2008.  ЦД, по цени од 150,00 дин. (урачунати поштански трошкови за Србију)

6. Коли Ивањска ШОЛЕ  Царичин  Амфитеатар, прозе, ЦД , по цени од 130,00 дин. (урачунати поштански трошкови за Србију)

7.  Александар ЛУКИЋ НЕЕВРОПА. БРОД ЛУДАКА

Европа. Брод лудака.

Друга књига сабраних песама, ЦД , по цени од 180,00 дин. (урачунати поштански трошкови за Србију)

8. Александар ЛУКИЋ Легенде о рамондама и ружичастом песку месечевог смакнућа

Сабране песме.Књига трећа, ЦД , по цени од 180,00 дин. (урачунати поштански трошкови за Србију) 

9.  20 нових књига - поезије, прозе, есеја и критика, полемика, препева...одабраних на

ВЕЛИКОМ КОНКУРСУ  београдских ЗАВЕТИНА, 2008.

(књиге песама)

Слободан Бранковић, Јасмина Шикић, Саша Беговић, Милан Живановић, Иван Деспотовић, Раде Ћурчин

(књиге прозе) Татјана Цвејин, Март Горски, Зора Љубеновић, Бранко Ћурчић, Филип Ивановић, Марко Вигњевић, Милан Јанковић, Слободан Максимовић,Иван Деспотовић, Марко Ворих

(књиге препева) Вида Ненадић, Фрањо Франчић , Јуриј Павлович Казаков, ЦД , по цени од 140,00 дин. (урачунати поштански трошкови за Србију)

10. МИОДРАГ МРКИЋ АВЕТИЊСКА МЕТАФИЗИКА РОМАНА -ЕСЕЈА

ОГЛЕД О РОМАНУ УЈКИН ДОМ МИРОСЛАВА ЛУКИЋА

Књижевна радионица рукотворених издања ВАЛТАЗАР ПРЕВАЛЕЗ - ЗАВЕТИНЕ Плус ултра

Београд, 2. изд., репринт, 2006, ЦД , 140,00 дин.  (урачунати поштански трошкови за Србију)

11. Миодраг Мркић Рукопис у ћоравој соби нађен. - Посебно издање часописа Оркестар СУЗ,  Београд, октобар 2009. дигит. издање, ЦД, Београд: Едиција ЗАВЕТИНЕ. -  140,00 дин.  (урачунати поштански трошкови за Србију)

12. Оркестар СУЗ. Нови књижевни часопис
За заветине и вашаре, свадбе и сахране, урнебесе и рашчишћавања. - Б р 1, Београд, август 2009. ЦД, Београд: Едиција ЗАВЕТИНЕ. -  130,00 дин.  (урачунати поштански трошкови за Србију)

13. Мирослав Лукић: МЕСЕЧЕВА СВАДБА. - Београд, Заветине, 1999. - 1. изд. - ЦД. 210,00 дин.  (урачунати поштански трошкови за Србију)

14. Мирослав Лукић: МЕСЕЧЕВА СВАДБА: роман о лову на истину. - Друго прерађено  и коначно изд. - УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА: Дела Мирослава Лукића у 35 књига. - ЦД. Едиција ЗАВЕТИНЕ. Београд, 2002. -  230,00 дин.  (урачунати поштански трошкови за Србију)

15. Мирослав Лукић:  КОВЧЕГ БЕЗРАЗЛОЖНИХ УСПОМЕНА. - ДЕЛА Вечити чудесни коренови, књ. 19. - ЦД. Едиција ЗАВЕТИНЕ.Београд, 2006. -  250,00 дин.  (урачунати поштански трошкови за Србију)
     
16. Мирослав Лукић: Музеј Немогућег Ратара. - Ово дигитално издање Музеја Немогућег Ратара публикује се, као поклон издавача, тј. београдских ЗАВЕТИНА, као поклон књига за мај месец 2010. године. Публикује се на основу штампаног трећег издања исте књиге у оквиру Уметности махагонија. - ЦД, Београд: Едиција ЗАВЕТИНЕ. -  130,00 дин.  (урачунати поштански трошкови за Србију)



      ==   Најједноставнији и најбржи начин поруџбине:  Уплатом преко Post neta на моб. +381653006950. Поручиоци изван Србије плаћају и трошкове поштарине.Новац шаљу преко Western Union-а на адресу:Мирослав Лукић, 180 309 Београд,ул. Сердар Јанка Вукотића 1/13 (молимо да нам пошиљаоци чим пошаљу новац напишуу електронској поруци, miroslav7275@gmail.com,и број – Control number).
        = видети више: Директно поручивање

Најстарији храст на Балкану

Најстарији храст на Балкану 

БЕЛА ПАЛАНКА - У селу Дивљана код Беле Паланке налази се можда најстарији "живи створ" на Балкану - заветни храст који је по подацима Туристичке организације Бела Паланка стар 1.023 године, а засадили су га поданици македонског цара Самуила, који је живео од 958. до 1014. године.

Шездесетосмогодишња Ружа Ћирић, која живи десетак метара од заветног храста, каже да је он велика атракција, али и свето дрво према коме се мештани односе са великим поштовањем. "Храст има три метара у пречнику. Налази се на црквеној земљи. Са горње стране стабло је здраво, али је интересантно да је са доње стране заправо шупље толико да у шупљину могу стати сто и две столице. Због фасцинантне шупљине стабло са доње стране изгледа као пећина", прича ова старица.

Овде се некада, до пре седам, осам година доносила литија, прича она, славила се Света Тројица, играло се коло, славило се, веселило се, али је то остало само у сећању, јер се више нажалост то не практикује.

На свега десетак метара од храста старог 1.023 године налази се још један храст, стар више од 500 година, испод кога се налази извор веома јаке биоенергије који, по причама мештана, помаже у лечењу разних болести. "Била је табла са написаном терапијом. Долазио је велики број људи, разни биоенергичари, познати лекари. Та биоенергија, по причи људи који су овде долазили, лечи костобољу, скида притисак, а једном младићу из Пирота помогла је да устане из инвалидских колица, иако је био непокретан", каже за Тањуг Ћирићева.

Иако заветни храстови у овом делу Србије представљају велике светиње, због чега људи који живе у њиховој околини не смеју ни грану да поломе због, како кажу, страха од проклетства, ни овај храст није остао "имун" на трагаче за златом који су у више наврата копали рупе у околини храста у потрази за златом.

Међу трагачима се верује да заветни храстови заправо представљају, због своје дуговечности, одличан "сигнал" да се или испод њега или у непосредној околини налази закопано благо из времена Турака, чији су каравани са заплењеним златом од народа пролазили овим просторима на путу ка Истанбулу.



Храст код Беле Паланке стар један миленијум! | Занимљивости | Novosti.rs

APSURDNA procedura da biblioteke nabavljaju knjige preko tendera, kao papir, olovke, spajalice i ostali kancelarijski materijal, već skoro dve godine pokazuje se kao nepraktična, spora i skupa...

APSURDNA procedura da biblioteke nabavljaju knjige preko tendera, kao
papir, olovke, spajalice i ostali kancelarijski materijal, već skoro
dve godine pokazuje se kao nepraktična, spora i skupa, ali nadležni i
dalje imaju preča posla od pronalaženja novog, prihvatljivog rešenja.

Po ko zna koji put, Bibliotekarsko društvo Srbije i
reprezentativno Udruženje izdavača i knjižara Srbije uputili su, ovim
povodom, saopštenje javnosti i ukazali na ozbiljne probleme do kojih
dolazi u primeni Zakona o javnim nabavkama, prilikom kupovine knjiga za
javne biblioteke u Srbiji.
- Praktično to izgleda ovako: u planu nabavki biblioteka treba da planira kada će pokrenuti javnu nabavku i
toga se strogo pridržavati, kao i da proceni vrednost nabavke. Sam
postupak oglašavanja i okončanja javne nabavke traje najmanje mesec
dana. Da je danas raspisana javna nabavka, za nagrađeni roman Filipa
Davida, a postupak je isti za jednu i 101 knjigu, biblioteka ne bi mogla
da kupi knjigu do sredine marta. Šta je tek sa onima koji su prvu javnu
nabavku planirali u maju, ili julu? Ovim postupkom favorizuju se
posrednici, druga ruka, a ne izdavači - kaže za "Novosti" Danica
Otašević, direktorka GB "Vladislav Petković Dis".
Vuk Vukićević,
generalni sekretar UIKS, za "Novosti" objašnjava da umesto da smanji
javne troškove važnih kulturnih ustanova, poštovanje Zakona o javnim
nabavkama, koji se primenjuje od 1. aprila 2013, onemogućava
bibliotekarima da iskoriste periode važenja popusta prilikom kupovine
izdanja, koji najčešće traju samo nekoliko dana tokom sajmova knjiga,
pošto tada nema dovoljno vremena za sprovođenje javnih nabavki.-
Zato smo uputili pismo Upravi za javne nabavke Vlade Srbije, i
Ministarstvu finansija, pozivajući ih na razgovor, da bismo pronašli
pravna rešenja za prevazilaženje problema - kaže nam Vukićević.

INICIJATIVA MINISTARSTVA
KADA smo nedavno ministra kulture Ivana Tasovca pitali šta Ministarstvo
preduzima kod Uprave za javne nabavke, kako bi se izbegle besmislene
situacije vezane za tendere u ustanovama kulture, odgovorio je:
- U dva navrata pokrenuli smo inicijativu za izmenu i dopunu Zakona o
javnim nabavkama i o tome postoji saglasnost unutar Vlade. Međutim, reč
je o sistemskoj stvari, pa smo odlučili da se to ne radi parcijalno, jer
postoje i druge oblasti poput zdravstva i prosvete koje imaju slične
probleme. Zbog toga će se i ići na izmenu i dopunu zakona, očekujem u
toku ove godine.

Čitaoci bez knjiga | Kultura | Novosti.rs

Порекло, Са звезда

Можда, када се загледамо у небо, сами себи изгледамо сићушно, али треба да знате да је свако од нас једном био део много веће целине, пише Huffington Post.

“Ми смо остаци умрлих звезда”, објашњава др Мишел Талер, астроном НАСА Годдард центра.
Свака ћелија у нашим телима садржи елементе створене у горућем језгру звезде која умире – од гвожђа у крви, до калцијума у костима и кератина у коси.
То је зато што у првим данима свемира након Великог праска, није постојало ништа осим најједноставнијих елемената, попут водоника.
“Једини објекат у свемиру који може да направи веће атоме су звезде”, објашњава Талер. “Цео периодни систем елемената створен је у телу звезде. Онда је та звезда експлодирала и – ево нас”.
Као што је то рекао Нил де Гра Тајсон, сећајући се речи Карла Сагана у новом серијалу “Космос”: “Ако се осећате неважно у односу на бескрајни космос, не гледате га на прави начин. Ми нисмо само фигуративно, него дословно створени од звездане прашине”.

       = преузето:Астроном НАСА: Сви ми потичемо од неке умрле звезде

Čomski: Škotska kao samostalna da upravlja sopstvenim pitanjima

Jedan od najuglednijih svetskih intelektualaca i političkih analitičara Noam Čomski rekao je da mu intuicija naginje ka pozitivnom odgovoru na predstojećem referendumu o nezavisnosti Škotske, koji treba da bude održan 18. septembra.

„Moja intuicija upućuje na nezavisnost“, istakao je Čomski, prenose RIA Novosti.

On je rekao da nastavlja da proučava detalje i posledice potencijalne škotske nezavisnosti i potvrdio da „sa interesovanjem prati debatu“.

Čomski je, takođe, izrazio nadu da će širom Evrope doći do većeg prenosa vlasti sa centralnih na lokalne strukture.
„Niko, očigledno, ne želi novo Osmanlijsko carstvo, ali je ono u izvesnom smislu imalo ispravnu ideju: pustimo da ljudi upravljaju sopstvenim pitanjima, sa kooperativnim federalnim sporazumima i što manje prepreka“, izjavio je on.

S obzirom na međunarodnu reputaciju koju Čomski uživa, njegova ocena je značajan podsticaj kampanji za pozitivan glas na referendumu, ocenjuje ruska agencija.

Profesor Hju Penington sa Univerziteta u Aberdinu, koji je među akademicima istaknuti protivnik nezavisnosti Škotske, rekao je da je „iznenađen i razočaran“ zalaganjem Čomskog za nezavisnost.
„Profesor Čomski je očigledno veoma cenjen“, rekao je Penington, dodavši da će drugi akademici uzeti u obzir njegovu podršku škotskoj nezavisnosti i proučiti njegove argumente.

Povodom izjave Čomskog, portparol organizacije „Da-Škotska“ koja zagovara nezavisnost rekao je ruskoj agenciji da je „ohrabrujuće, ali nije iznenađujuće da takav jedan međunarodno priznat politički mislilac kao što je profesor Čomski vidi koristi od nezavisnosti Škotske“.
„Profesor Čomski, naravno, nije nacionalista i sve veći broj ljudi u Škotskoj, pre svega laburističke pristalice, ali i oni koji nisu članovi nijedne političke stranke, takođe smatraju logičnim da budućnost Škotske stave u ruke Škota“, dodao je.

S druge strane, portparol probritanske organizacije „Bolje zajedno“ rekao je da u Škotskoj, kada ljudi detaljno razmotre sva pitanja, zaključuju da su snažniji i da im je bolje da ostanu deo Velike Britanije, navodi ruska agencija.

(Tanjug)

Čomski: Škotska kao samostalna da upravlja sopstvenim pitanjima

Књижевни прирез за писце

Слично члановима Сокоја, убудуће ће и писцима и издавачима бити надокнађено копирање њихових књига узимањем процента од зараде фотокопирница

Писци, преводиоци, аутори уџбеника, илустратори, издавачи штампаних издања, новинари, моћи за неко време у Србији да остваре накнаду, како се то званично каже, или да зараде, једноставно речено, од својих књига и других штампаних садржаја, уколико су умножавана, копирана, позајмљивана у библиотекама. Србија се и у погледу поштовања ауторских права приближава Европској унији. С тим циљем јуче је у Београду, у Француској 7, основана Организација за остваривање репрографских права, одређени су њени руководиоци и написан статут. У гласању су учествовали овлашћени представници удружења која су оснивачи ове организације, представници Удружења издавача и књижара Србије, Удружења књижевника Србије, Српског књижевног друштва, Удружења књижевних преводилаца Србије и Удружења научних и стручних преводилаца Србије. За председника Скупштине изабран је Вуле Журић, за председника Управног одбора Драган Мраовић, председницу Надзорног одбора Весна Стаменковић, а за директора др Вук Вукићевић. Оснивачкој скупштини јуче су присуствовали и представници Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Завода за интелектуалну својину, Привредне коморе Србије. Већ на наредној скупштини сви чланови организације моћи ће да учествују у гласању.
Ауторска права већ остварују чланови Сокоја, који су обештећени за емитовање музичких нумера у дискотекама, кафићима и другим јавним местима. Слично томе, и писцима, преводиоцима, другим ауторима штампаних ствари, биће надокнађена употреба копирања, или позајмљивања књига у библиотекама, узимањем процента од зараде фотокопирница или фирми које увозе или продају техничке уређаје и празне носаче текста, а за које се може претпоставити да ће бити коришћени за умножавање.
Наравно, у основи ове врсте накнаде (стриктно је јуче наглашено да то није опорезивање) јесте Закон о ауторском и сродним правима РС, усвојен децембра 2009. године. Да подсетимо, то је иначе осми закон у стогодишњој традицији Србије у области ауторских права и интелектуалне својине, који штити права аутора и издавача, и усклађен је са међународним конвенцијама и уговорима које је Србија потписала, као и Директивама ЕУ које се односе на ауторска и сродна права. (Том закону једнако помажу и одредбе из Кривичног законика, Царинског закона, Закона о посебним овлашћењима ради ефикасне заштите интелектуалне својине, Закона о радио-дифузији, Закона о телекомуникацијама.)
Проценат, који ће од зараде издвајати фотокопирнице и друге поменуте фирме, одредиће њихов договор за Организацијом за остваривање репрографских права, или, ако то не успе, одредиће га Завод за интелектуалну својину и Министарство просвете.
Појам репрографије подразумевакопирање на папиру или сличној подлози(за потребе образовања, администрације, науке, локалне самоуправе, верских установа, и др.), копирање на такозваним ксерокс машинама и уређајима, прављење дигиталних копија (меморија рачунара), копирање за интерну употребу једног система (пословног, образовног и сл.), копирање за потребе појединаца или групе корисника. Иначе, највише се копирају уџбеници, тако да би издавачи и аутори оваквих књига требало временом да остваре највише накнаде.
Уколико неко у свом делу цитира дело неког другог аутора, или део књиге неког издавача, овај пример изузима се из остваривања репрографских права. Али штампање је већ нешто друго.
– Циљ оснивања Организације за остваривање репрографских права је да се издавачима, књижевницима, преводиоцима, ауторима уџбеника и других штампаних дела омогући да колективно остварују зараду од својих ауторских права, у складу са законом и праксом међународних организација на овом пољу. Циљ је и то да ствараоци могу достојно да живе од сопственог стваралаштва и ангажовања и буду равноправни са осталим грађанима који правично убирају приходе од свога рада – додао је Вук Вукићевић. Иначе, у Србији девет највећих издавача годишње оствари приход од 30 милиона евра, а укупно се објави 14.000 наслова по статистици Народне библиотеке Србије.
На оснивачкој скупштини истакнуто је и то да ће рад ове организације бити отворен, да ће на интернет сајту свако моћи да види по ком принципу ће новац бити распоређен. Због тога су и сви аутори дела објављених у штампаном облику и издавачи позвани да се што пре учлане у Организацију за остваривање репрографских права. Када је реч о расподели средстава, оснивачи објашњавају да ће у почетку сви приходи ићи на одржавање ове недобитне организације, да би затим новац био дељен напола – писцима и издавачима. Сваки писац који је објавио две књиге, имаће право да буде обештећен, и у почетку ће подједнак приход остваривати сви писци (довољно је да писац има две објављене књиге и да буде члан организације), а затим ће више добијати тиражнији писци. Издавачи ће права остваривати према броју објављених издања. Ипак, оснивачи Организације за остваривање репрографских права истичу да за почетак треба да прође година дана за добијене прве резултате, а да треба да протекне чак и више година да би пристигла озбиљнија сума новца.
М. Вулићевић
-----------------------------------------------------------
Ирски пример
Председник Удружења књижевних преводилаца Србије Милош Константиновић дао је пример Ирске, чија је организација за остваривање репрографских права тек после десет година дошла до озбиљнијих прихода. Годишње је у почетку добијала око пет хиљада евра, да би тај износ деценију касније нарастао и до 100.000 евра.
     _________ извор:  Књижевни динар за писце : http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Knjizevni-dinar-za-pisce.sr.html#last_comments

Đilas prošao, podela sve dublja

 DRAGAN Đilas dobio je podršku Glavnog odbora da nastavi da vodi demokrate do izbora u Beogradu, posle čega će se najverovatnije ponovo raspravljati o njegovoj smeni, jer najveća opoziciona stranka u Srbiji ostaje duboko podeljena.

Ovo je ishod subotnje maratonske burne rasprave na sednici Glavnog odbora DS u Novom Sadu, koja je trajala skoro 13. sati. Posle više od 70 govornika, žestoke razmene optužbi između Đilasovih i Tadićevih, izveštaj o radu stranačkog lidera podržala je, javnom prozivkom, većina članova GO. Za izveštaj je glasalo 274 delegata.
Burna rasprava u zatvorenom delu sednice, ali i činjenica da za izveštaj nije glasalo 127 članova GO, pokazala je da će Đilas i u narednim mesecima nailaziti na žestok otpor unutar stranke i da u jatu demokrata postoje različita viđenja o političkom kursu koji treba da zauzmu u narednim mesecima.
Kako je tekla sednica GO DS pročitajte OVDE
Đilas se zahvalio na podršci, pozvao stranačke saborce da već od danas sve snage usmere u predizbornu kampanju u Beogradu, Negotinu i Pećincima i formiranje izbornog štaba.
Boris Tadić je rekao da je zadovoljan načinom na koji je vođena diskusija na GO, ali ne i rezultatom sednice. On je poručio da će ostati privržen ljudima koji misle kao on i nastaviće da radi sa njima:
- Žao mi je što DS nije iskoristila priliku za promene na čelu stranke. Ali pomagaću stranku i ubuduće.
Predsednik demokrata je na otvaranju zasedanja, koje je započelo minutom ćutanja nedavno preminulom akademiku i jednom od osnivača stranke Ljubomiru Tadiću, poručio da ne vodi stranku koja će biti uz"takozvanog reformatora i modernizatora Aleksandra Vučića", već DS koji veruje da može da pobedi SNS i sa te pozicije menja državu.
Đilas je rekao da je ponosan što je na čelu DS, jer postavlja standarde za otvorenu diskusiju, te da se nije razračunavao sa onima koji su bili protiv njega, jer je hteo da da primer drugima, da tako nešto nije obavezno u politici.
Tadić je, na samom početku zatvorenog dela sednice, uzvratio žestokim kritikama na račun Đilasa, poručio mu da nema kapacitet da vodi DS i njegov način rukovođenja strankom nazvao"trkom za parama, borbom za moć i uticaj, a ne za DS". On je na kraju rasprave još jednom uzeo reč, predložio Đilasu da se sam povuče, a ne da čeka da propadne na izborima, pa da bude smenjen:
- Nemam ništa lično protiv tebe, Dragane, ali nemaš kapacitet da vodiš DS. To sam mislio i kad si izabran i sada - rekao je Tadić i zaključio da ako Đilas ostane na čelu DS, najdalje za šest meseci pada i Vlada Vojvodine.
Počasnog predsednika podržao je i potpredsednik Miodrag Rakić, koji je poručio da "ovako više ne ide":
- Mnogi ste stariji od mene, ali svi zajedno nismo deca. Moramo da imamo plan, a ne samo želje. Dobro razmislite šta dalje. Nama ne može više da pomogne ni Krkobabić u Beogradu, ni Pastor u Vojvodini.
Za odlaganje kadrovskih promena i zbijanje redova založili su se Dragoljub Mićunović i ceo Politički savet DS, potpredsednici Bojan Pajtić, Nataša Vučković, Dejan Nikolić, kao i funkcioneri Miodrag Stojković, Vida Ognjenović, koja je rekla da inicijativa za smenu Đilasa u ovom trenutku predstavlja pokušaj da"DS sam sebi zabode nož u stomak".
Dragan Šutanovac je kritikovao i Tadića i Đilasa, ali i najavio da će oni imati protivkandidata na narednoj skupštini na kojoj će se birati predsednik stranke. On je, ipak, dao podršku Đilasu za kandidaturu za gradonačelnika na izborima u prestonici.
Podršku Tadiću dali su Goran Bogdanović, Janko Veselinović, Aleksandar Senić, Mladen Erceg, Marko Đurišić, Srđan Milivojević...

SVE SAM VAS DRŽAO POD PAZUHOM
GOVOR Borisa Tadića bio je veoma direktan, bez rukavica i izazvao je burne reakcije Đilasovih pristalica. Počasni predsednik DS optužio je Bojana Pajtića da je pretio otkazima onima koji rade u Vladi Vojvodine, ukoliko ne podrže njegovu inicijativu o podršci Đilasu. Ne navodeći nikog poimence, Tadić se članovima GO DS obratio rečima :
- Sve sam vas držao, i štitio, pod pazuhom!
Zatim je dodao da je, zbog teške finansijske situacije u kojoj se sada nalazi, bio prinuđen da se preseli na selo.

Đilas prošao, podela sve dublja | Politika | Novosti.rs