У СВОЈОЈ зеленој оази, високо горе, на надморској висини од око 1.600 метара, у врлетима горостасне Суве планине, где може да се ослушне тишина, уживају у дивљини и безграничној слободи. Дивљи коњи, који су права реткост у Европи, појављују се из густих букових шума на врху Три локве у ували Ждребиште, као и на врху Ракош, поред извора воде на сувопланинском венцу.
А ко је имао изузетну прилику да их види, каже да су прелепи, као да су шампонирани и намазани бриљантином. Јер, ове животиње су прави чистунци, а "умивају" се на роси.
Сувопланински полудивљи коњи, или сампаси, како их овде називају, велика су туристичка атракција која мами знатижељнике је овај крај. Нажалост, све их мање и све се теже виђају.
- Старији мештани памте да је на обронцима Суве планине било око 50 коња - прича Миодраг Бошковић из села Горња Коритница. - Необјашњиво је описати њихов трк или галоп, а најупечатљивије је када јурну у стампедо.
Роберт Илић, лиценцирани планински водич из ПД "Видлич" у Пироту, који све масиве Балкана познаје као свој џеп, један је од ретких људи који је успео да се приближи крду сувопланинских коња и овековечи их фото-апаратом у два наврата.
Једном је то било лети, а други пут зими, на температури испод двадесетак степени, када је на Суву планину водио колеге планинаре из Крушевца.
- Да би сте видели преостале коње, чији број тачно нико не зна, потребно је много стрпљења и среће - прича Илић.
- У сталном узмицању од вучјих чопора, непогрешиво осећају присуство некога са стране, ко не припада планини