 |
| Пањ крај пута /снимак Ив. Лукића) |
Кретати се...
Под ногама осећати тло
Како измиче.
Ићи и нигде не стићи.
Нећете наћи мир
У дубоким чизмама
Ви који газите све пред собом.
Не бити последњи
Који се диви листићу
Кад се опире ветру
На голом врху.
Какав диван свет
На завијутку залуталог путељка!
Над главом гачак,
Шешир који се диже
Кад сретнеш поштованог,
Начас и драгог.
0 коментара:
Постави коментар