"Заветине" не могу стићи свуда, у сваки кут Србије, али могу организовати ове патроле, које су веома посећене. (Оно "друге Србије" није "другосрбијанска Србија" бивших Титових комуниста, и упропаститеља. Не, не. Далеко им лепа кућа. Где год је пропаст тако очигледна и дејствујућа, где год има нечистих духова, и парлога, и прашума континенталних, споменути су умешали своје прсте...)
Док сам брусио косу у дворишту, нашем сеоском дворишту, да косим другу траву овог пролећа, одједном су однекуд долетели врапчићи - жутокљунци. Управо излетели из својих гнезда. Кренули су на своју прву вежбу, лет, коју су могли платити животом Лејди се на њих преплашене у трави залетела, али није их озледила. Увео сам је у кућу, да их не би плашила. Надам се да ће полеетети, одлетети, вратити се у своја гнезда, пре него што их нањуше комшијске мачке...
* * *
Баш су изабрали дан за излетање из гнезда! Погледајте колико има кишних капи само на овој ружи. У борби за опстанак, птице и њихова младунчад, имају много непријатеља. Пре неко вече, шетајући Воденичним путем до места где је некад стојала Воденица у Шљивици, дошли смо до воћњака крај пута, где на врховима шљива ноћивају фазани. У природи треба имати инстикт птица и ловаца и увек бити на опрезу...
..
Ове кише последњих недељу дана су добродошле. Искористио сам време кад не падају да расадим купус и диње и бостан. црне и жуте бундеве.
..
Оно што нам фали на нашем брду, то је овај и овакакв Запис.
 |
| Снимљено недавно у селу Витовница |
..
Тај Запис је и симбол и чувар друкчије и непознате, најчешће разорене и упропаштене земље или области, фамилија и кућа, али и знак ината и отпора, наде и жилавости равне миту о фениксу, који ниче из свога пепела....
То потврђују и ове слике из обимних и бескрајних албума Патроле нашег портала.
..
...
..
...
...
...
..
..
.-
..
..
.
Пошли смо издалека и стигли до једног величанственог Записа. Али, нисмо ни слутили докле ће нас одвести тај пут искона, руја (светог дрвета Звижда и Хомоља), шумадијских плотова, столетних дудова, вињага манастирских и неописивог тока брзавице, шумске, Витовнице...Ту негде почиње - та наводна фатаморгана друкчије, непознате и непропадљиве, неуништиве Србије, упркос ...свему*...
(Аутор фотографија објављених овде је Б. В.)
..
Али, да има и занимљивијих и у сваком погледу занемаренијих и драгоценијих крајева српства и на другим странама света Балкана, у то не треба сумњати. ТЗреба кренути тим апостолским путевима, апостолски, пешке, са обиучном, макар и просјачком торбом, празном свеском и фотоапаратом, туцетом оловака и можда без телефона? Путовати од села до села, од кућче до куће, виђати људе, који знају наш језик, и подстикцати их на разговор, ако су ћутљиви и у најкраћим цртама забележити најважније. Савладавши осећање да се тако чини велика неправда неспоменутим стварима, детаљима, неиспричаним причама....
Нема коментара:
Постави коментар