Stara Planina Kičma i sudbina

KAUP: STARA PLANINA 2015.

Објављено је 03.03.2015.

Изузетност Старе планине сувишно је објашњавати неком ко ју је видео. Она је нешто што би се могло назвати "лектиром" за сваког љубитеља природе и зато смо одлучили да наш календар активности, не само да ће је имати, већ смо овој акцији дали и посебан приоритет.
Овим кратким филмом смо желели да вам дочарамо како ће то изгледати овог лета. И ако закључите да се ради о акцији коју не смете пропустити - у праву сте, јер управо то желимо да кажемо и за ту тврдњу преузимамо комплетну одговорност!
Добро нам дошли :-)

KAUP: Akcija za sva vremena. "Жижином стопама"

Објављено је 16.03.2015.

Зашто смо уопште почели циклус "Жижином стопама"? Зашто баш ова акција? Све су то логична питања неког ко узме наш календар активности, а почео је да планинари пре 6, 5, или мање година. Овим филмом смо покушали да дочарамо одговоре на та и још многа друга питања, између осталог и оно - зашто нам је стало да ова и сличне акције (којих ће бити) остану актуелне у онаквом издању, каквом су плениле срца љубитеља природе у своје време. Јер, ништа се није променило толико, да их не би било, ни предео, а ни афинитети планинара.

DEJAN LUCIC KO JE PODMETNUO PUTINA?

*NOVO* !!! ČOVEK koji ZNA šta nas ČEKA! Dejan Lučić PROSTITUCIJA postaje...

VODITE RAČUNA KOJE DRVO SADITE U BLIZINI KUĆE! 10 svetih biljaka starih ...

SEĆATE SE ALBANCA KOJI JE LOMIO KRST NA SRPSKOM MANASTIRU? Stigla ga je ...

SVET U ŠOKU! Otkrivena ISTINA 11.Septembra i EVO ZAŠTO S.Arabija NIJE na...

SHENMA CISHOREM ON AKORDION.GEORGIAN MELODIES. ARIE DZANASHVILI.2011...

Објављено је 04.08.2011.

SHENMA CISHOREM ON AKORDION.GEORGIAN MELODIES. ARIE DZANASHVILI.2011. TEL-0544-546762..אריה דזנשוילו.גינשוילי.שירים בגרוזינית.אקורדיון.נוסטלגיה.armenia.georgia.gruzia.klarnet.dudulebi.hayko.akordion.G.M GEORGIANMUSIC

УВОД У МОЈУ ЕЛЕУЗИНУ И МИСТЕРИЈЕ / Белатукадруз

ЕЛЕУСИНСКЕ ЗАГОНЕТКЕ ИЛИ 

УВОД У МЕМОАР ПЕСНИКА 

РОДОМ ИЗ ХОМОЉА

*

Напуштени шмрк некадашње Обренове Карауле (Стражаре)

Коњске трке на Тодорову суботу

Од капије Животе Здравкиног до Обренове Стражаре

или до ћуприје на Пеку.

Коњи који се пропињу...

*

Изглед варива налик на крвави одраз

заласка у реци.

Овце у сенци пластова

завлаче главе једна другој под трбух.

А звона звоне, звоне: коме?

*

Пластови Преко Пека.

Своз.

Време дозревања дудова.

Између Кисона (железничког моста)

и оне дрвене ћуприје

нема ни двеста педесет метара.

Одрастао сам између та два моста,

између насеобина и гнезда

врабаца и чавки...

Са пријатељима на нашем имању у Звижду 

*

Ја јесам драгоцено различит од свега около мене, као

процветала дивља трешња у сивом багремару који још није озеленео...

*

О околностима под којима је завршено прво раздобље

сентименталног васпитања, треба писати детаљније, значи: поново.

Избегавајући сличност са свим што је написано или речено претходно,

избегавајући мелодраму.

Мене изазива нешто друго,

што би било саопштено војнички коректно,

брзином и одрешитошћу рапорта.

Телеграфски стил.

Поглед из "Резиденције"

*

У стиховима објављеним и необјављеним, у романима,

објављеним и необјављеним, тако је мало појединости из мог детињства.

Све је било друкчије изван родног и ујкиног дома, ново и

огромно, као поглед са врха Нерезина, или усред винограда, између стабала прасака и бадема,

или жбунова рибизли, или са врха Дубрава:

панорама је имала дубину понора

и привлачност неописивог златног вашара...

Жути паук, снимак Бранке Веддер

*

Везан сам многим невидљивим нитима (Мишљеновац,

Кучево...)

Са врха Јелењске стене посматрао сам величанствену панораму Звижда...Голицају успомене на младост, сврбе напросто, као рана када сраста...

*

Први пут суочавам се са таквом једном могућношћу:

ухватити за перчин с в е!

    = извор: из необјављених стихова српских песника

KAUP: Jagnilo i Veliki Pek

Објављено је 01.02.2014.

Ови кањони заиста плене. Велики Пек својим митовима и невероватним контрастима које вас оставе затеченог, а Јагнило тајновитошћу и изузетно живописним током, са мноштвом слапова. Последњих неколико година смо им посветили посебну пажњу, и почели смо да организујемо одласке, најпре проласке кроз кањон Великог Пек, акасније, 2013. године смо акцији додали и пролазак кањоном Јагнила, што је представљало прави ужитак за све који воле непосредан додир са природом. А, дешавале су се и чудне ствари: пријављивали су се и они који не воле воду, а детаљи које сам унапред представила као могућ технички проблем, чисто да се неко не изненади - доживљени су као АТРАКЦИЈА!
Овај филм приказује како је то изгледало јуна 2013.

Jagnilo, skriveni dragulj Homolja

Објављено је 26.11.2012.

Nakon prvomajskog otkrića kanjona Jagnila, tri meseca kasnije, početkom avgusta, vratili smo se kako bismo natenane prošli čitav kanjon i upoznali sve njegove tajne. Ono što smo tamo zatekli ostavilo nas je bez reči - bio je to još jedan u niski bisera Homoljskih planina, i to jedan od najsjajnijih. Materijal sa ovog dvodnevnog istraživanja montiran je sa zakašnjenjem od četiri meseca, ali se konačno našao pred vama. Nadamo se da će vam preneti barem delić doživljaja kojim je Homolje nas nagradilo tog lepog avgustovskog vikenda.

Pećina CEREMOŠNJA

Pecina Ravnistarka Ravniste 2015

Објављено је 09.11.2015.

Pecina "Ravnistarka" Ravniste 2015.god. Prica o Selu Ravništu, Ponorskom brdu, Ponorskom potoku i pećini "Ravništarki" po sećanju Nikolić Živorada Žike, i Živanović Milivoja - Mile Rudonja.

REPORTAZA TV DUGA SAT - Krupajsko Vrelo, Manastir Gornjak, Banja Zdrelo ...

Манастир Горњак - Manastir Gornjak

Објављено је 13.12.2010.

Manastirske svetinje primismo od svojih predaka, ne samo da bismo ih čuvali i njegovali, vaeć posjećivali sa puno ljubavi i radosti u Hristu. Evo prilike da upoznamo Manastir Gornjak, posvećen Vavedenju Presvete Bogorodice, koji je prva zadužbina Svetoga velikomučenika kneza Lazara kosovskog.

Otac Tadej - HODOČAŠĆE KROZ RUMUNSKE SVETINJE

ОТАЦ ТАДЕЈ - НЕ БУДИМО ИДОЛИ ЈЕДНИ ДРУГИМА

Објављено је 12.01.2014.

ОТАЦ ТАДЕЈ - НЕ БУДИМО ИДОЛИ ЈЕДНИ ДРУГИМА
Говори: Милинко Миле Васиљевић

ОТАЦ ТАДЕЈ - КАДА БИ СЕ НАРОД ПОКАЈАО, НЕ БИ ОВАКО СТРАДАО

Објављено је 12.01.2014.

ОТАЦ ТАДЕЈ - КАДА БИ СЕ НАРОД ПОКАЈАО, НЕ БИ ОВАКО СТРАДАО
Говори: Милинко Миле Васиљевић

Отац Тадеј и Кнез Лазар 1989. година

Објављено је 04.01.2011.

Званична страница посвећена Оцу Тадеју на фејсбуку:

Otac Tadej 1990. godina - Manastir Vitovnica

Fokusiranje 2016. Manastir Vitovnica, Petrovac na Mlavi

Објављено је 22.06.2016.

Емисија је снимана у манастиру Витовница. Гост емисије је игуман манастира, отац Пимен...

Lepsa strana Srbije -Petrovac na Mlavi

jamarenje jazavca 7 - lovacka grupa corak

KORENI - SELO BANJSKA.mp4

Објављено је 30.10.2012.

EKIPA TELEVIZIJE MIR U POSETI SELU BANJSKA

Dobra Voda RADAN JEZERO

SRBIJA PRIZNAJE KOSOVO 2018?!

ФРАГМЕНТИ ГОДОВА, КОРЕНА, АМБИСА / Белатукадруз

ARS LONGA, VITA BREVIS

ФРАГМЕНТИ ГОДОВА, КОРЕНА, АМБИСА

         Сасвим лично

Могу ли речи да отворе ичији ум?

Може ли планина да се претвори у море?

Имају ли речи икакву моћ?

Постоји ли истина о којој још

нико ништа није рекао?

Ако отворим фијоку, океан покуља.

Таласи.

Острва.

Бисерне шкољке.

Угљенисана xиновска стабла.

Гусари.

Злато потопљених градова.

Јата ситних риба.

Свраке. И корални спрудови.

Колевчице од буковине.

Кудеље са огледалцима.

Вретена.

Циганке у хаљинама шареним,

као сојке......

Мишљеновачка Црква Вазнесења Господњег и Звонара (поглед из Резиденције)

Вододушје

У детињству ми је отац толико пут казивао

легенду о коренима. Зашто?

Зашто је ту причу о кафани свога деде

у старој Текији желео да пресади у мене?

Зато што су у то време потапали стару Текију?

Та прича се у мени п р и м и л а,

као и једна друга,

о професорки француског,

чији је муж, благајник - књиговођа,

радио у управи месне зем. задруге.

Сусретао сам га скоро свкодневно, око поднева,

када ме је мајка слала да позовем оца на ручак.

Имао је лице озбиљног господина, високог раста,

налик на месног попа, с чијом сам ћерком вршњакињом

ишао у исти разред и у коју бејах потајно заљубљен.

Становао је са професорком француског

и њеном млађом ћерком из првог брака

у кући покојног Милована Достиног

(оног што се једне ноћи обесио )

крај потока (близу основне школе).

Ја видим ту кућу бело окречених зидова,

двориште у коме цвета камилица,

стабла дуња пуна плодова у јесен,

и црн барјак изнад врата...

Сећам се разговора које сам прислушкивао у мраку

између оца и мајке (мислили су да сам заспао!).

Сећам се шапата: запамтио сам како су истражни органи

скупљали парчиће мозга по читавој соби;

како је књиговођа убио професорку

зато што му је пребацила због гнусног недела:

силовања пасторке - њене старије ћерке,

не оне млађе, што нам је често замењивала часове,

опомињући нас кад јурцамо по учионици:

- Јуриш, као бик, на црвено!

Шта је било са том девојком, после,

кад су њену мајку сахранили?

А њеног поочима стрпали у затвор и стрељали?

Шта је било са њеном старијом сестром, студенткињом?

О томе сам дуго мислио, сам, чувајући стоку поред реке.

Људи су говорили свашта, невероватне ствари.

Пред очима ми је титрала слика потока,

врбице, једног дуда, и дворишта белог од камилице.

Нико више никада није становао у тој кући.

Неко је временом полупао прозоре,

уселиле су се буљуне и несмирени духови.

Двориште је зарасло у зову и чичак.

Цвеће проклетства цвета упорно и шири се

као рен и перуника. Фељтони хронике сведоче

о њему с приличног одстојања. Монструми имају

више лица и најчешће навлаче маску анђела.

У свитање мајка ме је често слала на један брежуљак

на коме смо имали виноград опточен раним

трешњама, да однесем мом омиљеном псу

који их је чувао од лопова комад проје.

Једног јутра трешње су биле начичкане вранама

и нисам чуо радосно лајање пса,

који би ме осетио издалека.

Преко ноћи су га - отровали...

Никада не сазнах ко.

И сличних је злочина низ

остало нерасветљено...

Трешња је храм, кад процвета,

и кад се зарумени...

Спрудови поред реке су, такође, храмови.

Присуствовао сам обреду вододушја.

Пуштале су жене у црнини

упаљене свеће низ реку

и палиле тамјан у кадеоници

и кадиле.

Одавде довде.

Бог да прости!

ЖУТИ ПАУК . Смимак  Бранке Веддер (шведски фотограф)

Велико чишћење

Четири године доцније : с в е ј е и с т о !

Редакције су бусије

иза којих су прилегли

ситни људи, компромитовани, боранија,

новојањичари, брабоњци херцеговачких

и иних коза!

(Мућци.)

Вране и гачци су разговетнији

од књижевности фушера.

Јексераши штампају јексераше!

Територија Мишљеновца

налази се у правом углу који чине линије

21° 30’ географске дужине

и 44° 30’ географске ширине.

Тамо је адреса Почетка и Краја.

Секира преко сложених свежњева новина;

картонска кутија величине А5, везана тврдим

канапом, пуна папирне плеве и стваралаштва

мишијих секутића. - Аларм пућпуриче,

као препелице на крају атара, иза јасенова

у вечерњој магли.

Долетело је велико камено топовско ђуле

што мирише на расо, из саламуре векова,

из времена изградње средњевековног Голубца.

Гвоздена камила се укопала, претоварена

бундама, ушанкама - не да би на њеној грби

био испеглан бескрајни шајак година, не!

Одвезивање чворова давно завезаних

пошло би за руком пре Усисивачу, или

оној секири. Одбацивање је чин стваралаштва,

али се при том губи оно што би у неком часу

могло да покрене планине и небеска тела.

Душевност процвалих девојака је осојна,

као и евентуални разлози уредника поезије.

Нашао сам многе своје рукописе и приче

и једну на две странице, исписану мастилом,

пре тридесетак година. Све што се може

назвати хендикепом једног песника кроз деценије,

на крају постаје предност.

Борио сам се са немогућим и неначелним

деценијама.

Са завишћу, похлепом и частољубљем,

знајући да они уз подршку злих духова

спремају човека за пакао.

Ово би сазнање могло бити опомена свима

који се Бога не боје

и не верују у онострани свет.

Све је према рачуну и према делима учињеним.

Сад чисте мале метле, а онда ће доћи велика

метла, као морско чудовиште, неман,

острвљена ајкула и - све ће прогутати...

Краљица пећи гута

књиге и књиге, љуске мућака, ровита јаја,

јексере и јексераше, бубашвабе и

милионе одштампаних слова (смећа!).

Изишао сам да видим како сукља

густ беличасти дим

из димњака.

Злато се може видети кроз ватру...

(Почетком марта, 1999.)

          = из необјављених рукописа српских песника