Укупно приказа странице

Вино од тамјанике

Тамњаника.Вино произведено од аутохтоне српске сорте грожђа – тамјанике. Одликује се сламасто жутом бојом са зеленкастим одсјајем. Импресивно снажан, препознатљив мирис изворне тамјанике са нотом егзотичног воћа и благо израженим хербалним тоновима. Живо, нервно вино са веома свежом и балансираном ароматском снагом, заокруженог и дуготрајног накнадног укуса. Кристална бистрина овог вина и благе зеленкасте нијансе као да наслућују минералност која краси ово вино, благи тонови лимете у позадини – вино врхунске елеганције. Из овог вина се понајвише издиже тај чудесни мускатни осећај, препознатљив на неколико метара у круг. Баш као мирис тамјана што се из кандила извија и допире до свих којима је срцу мио. И преко потребан…Вино за које смо сигурни да може да испрати комплетан мени: од предјела и салате, преко главних јела, до десерта. Ипак, препоручујемо уз традиционалну српску кухињу. Сервирати расхлађено, на температурама од 10° до 12°Ц.


Translate

Грожђе

Црна Тамјаника
Грожђе (Vitis)
Боја коже бобицабела, ређе црна
Порекло Србија
Значајни региони Македонија
Идеално земљиштекречњак
Укусијабука, ананас
Википедија

КОРЊАЧА

КОРЊАЧА
Кључ за одвртање зарђалих шрафова

АРХИВА ТАМЊАНКЕ, МУШКАТЛА

Препоручених прилогам чланака, осврта, избора... Потискивање прилога који су предуго стојали на насл. страни ...

______________________________________




* *

Срба Игњатовић: И тако Бог постаје – хлеб и маслац?

...У општој распродаји, кажете у једној песми, књижевници и фарисеји „иду на парче и кило”. Може ли данас да се живи од писања?
Често сам бивао у прилици да – са смешком разумевања, надмоћи или горке ироније, свеједно – пратим лупинге колега уметника орних да надмаше и самог Херострата. Истина, купопродаја је у великој моди. С друге стране, поражавајуће је да се од мукотрпног писања, које је подразумевало сталне рубрике и присутност у медијима, могло живети у „великој Југославији”. Данас, закона имамо на тоне и вагоне, али ауторско право, изузев када је реч о страним ауторима, практично не постоји.
И даље пишете оловком, не пристајете на технолошке новотарије. Да ли компјутери помажу или одмажу писцима?
Оловком пишем поезију. Потом је, прекуцану, дорађујем. Постоји нешто што се може назвати „отпором материјала”. Као да каменом зидате зид, а онда вам недостаје угаоник – права реч. Потрага за њом може бити истински процес, а када је изнађете, када „легне” на право место, то је истинско камерно славље. Дискурзивне текстове пишем право у машину, потом дорађујем. Знам све што се на компјутеру може урадити, али ту ми, накнадно, помажу професионално верзирани, чији рад свакако поштујем. Као уредник (часописа и туђих књига), читалац штампе и сваковрсних издања, морам да констатујем да је ниво језичке културе, укључујући и саму писменост, невероватно опао. Најгоре је што многи аутори, имајући пред очима само парче властитог текста на екрану, а слепо верујући у доктрину „производње значења”, не успевају да владају властитом целином. Од те пошасти нису изузета ни нека од данас најцењенијих имена. Али то је, већ, друга прича.
Зоран Радисављевић
објављено: 20.09.2011. у Политици

ЛеЗ 0007138 

______________________________________________

Нема коментара:

Постави коментар

Популарни постови

КЊИЖАРЕ "ЗАВЕТИНА". Раде нонстоп. Најагилнија: Књижара "БОБОК"