PISMO IZ ČEŠKE: "Čujte, Srbi!"

                                                                Ostrava, Češka, Bogojavljenje 19.01.2012.

Zima, Srbija, poznati zid, mušmule, 2011-2012

Č U J T E    S R B I  -  Č U V A J T E  S E   S E B E !

(Reči velikog srpskog prijatelja 
R.A.Reissa aktuelne i danas – gledano iz Češke)

         U Srbiji se spremaju izbori. Tu je dakle i mogućnost, da se Srbija već konačno oslobodi od vlade onih, koji su je oštetili, osiromašili i osramotili. Previše su bili popustljivi i servilni prema spoljnim neprijateljima (čak i prema NATO), koji su u zemlji na osnovu izmišljotina  bombama uništavali, sakatili i ubijali 78 dana, kao drski agresori, koji su organizovali i omogućili pljačku njene istorijske teritorije Kosmeta. A koji i sada lažu kad kažu, da joj žele pomoći a u stvari i dalje pljačkaju zemlju i teraju narod da postane njihov jeftin sluga iskrivljenih ledja. Tužno je, da oni imaju u zemlji Srbiji podosta poslušnih slugu, koji će za pare da urade sve.. Ovde se třeba setiti i protivsrpske delatnosti ponekih „nevladinih organizacija“ (Bog zna ko ih sve plaća) i onih miliona dolara  koje je, kako kažu, dobio OTPOR u godini 2000 za svoje službe.

         Zato je izabran i napis članka prema maloj knjizi „ČUJTE SRBI“,  velikog prijatelja srpskog naroda iz davnog vremena Prvog svetskog rata (1914-18), profesora kriminalistike iz Lausanne u Švajcarskoj, R.A.Reissa, koji je svet upoznao (1914) sa krvavim zločinima austro-ugarskih, bugarskih i nemačkih okupatora protiv srpskog naroda. Profesor Reiss se kao dobrovoljac javio u srpsku vojsku u njenim najtežim danima (1915) i bio sa njom  uz Moravsku diviziju 
 u radosnim danima oslobadjanja zemlje u jesen 1918. Posle rata je ostao u Beogradu, gde je 1926.godine proizveden u kapetana prve klase. U Beogradu  umire od srčanog udara (1929). Prema njegovoj poslednjoj želji je njegovo srce simbolički sahranjeno (da bude zauvek sa srpskim vojnicima) u urni u Kapeli palih ratnika na koti 2525, na Kajmakčalanu. Reiss je bio oduševljen vrlinama srpskih vojnika, većinom seljaka. Bile su to hrabrost, izdržljivost, rodoljublje, religioznost, gostoljublje, milosrdje, demokratičnost, ponos i bistrina. Sa srpskim vojnicima je delio dobro i zlo. Posle rata, je video i razne mane Srba, tako zvanih intelektualaca, ratnih profitera. Tu je upoznao i nerad, klanjanje bogatstvu, nezahvalnost, bezvredan politički kadar, površnost, podmitljivost…Radi toga je i napisao svoj politički testamenat „ČUJTE SRBI“ sa time, da se objavi posle njegove smrti. Třeba se zamisliti nad nekima i danas aktuelníma rečima njegovog Zaključka (citirano iz knjige Dr.R.A.Reiss: Čujte Srbi. Čuvajte se sebe.  Beoknjiga, Beograd).

         -„Nemojte dozvoliti da vaša lepa duša propadne u tom djubretu koje se nataložilo naročito posle rada. Nacija koja je, poput vaše, odolela vekovnom ropstvu, koja se povukla preko Albanije i koja je, izgnana iz svoje zemlje (ali ne i poražena), uspela da se vrati na svoja ognjišta kao pobednik – ne dopušta da je podjarmi šaka sebičnih i podmitljivih političara, gnusnih šićardžija, prezira dostojnih zabušanata i zločinačkih profitera i zelenaša…“

         -„Uprkos svemu ja verujem u budućnost vašeg naroda. Duh Kosova. Karadjordja, Kumanova i Kajmakčalana ponovo će se probuditi. Mora se medjutim brzo probuditi, jer bez njega ćete možda ponovo doživeti vreme robovanja koje ni u čemu neće zaostajati za onim pretrpljenim koje su vaši stari pobedili žrtvovanjem i junaštvom. Sudbina vam je u vlastitim rukama: blistava budućnost ili ponovo ropstvo!“

         Saveznici, na čijoj su se strani Srbi uz ogromne gubitke hrabro borili u dva velika rata, Engleska (Srbe je više puta izneverila), Francuska, SAD,  sada i zvanična Evropska unija (EU) u kojoj su i Engleska i Francuska - su u dogadjajima kraja 20. i početka 21.veka Srbe nečuveno prevarili, uključujući tu i NATO gangsterski napad i prljavi cinizam,. Od bivših saveznika samo je Rusija ostala na srpskoj strani a to današnja vlast uopšte nije iskoristila, ili nije htela da iskoristi. Třeba se setiti raznih neospornih činjenica, koje Srbi moraju stalno da imaju před očima, da ne zaborave ko ih je u nesreću doveo i ko ih stalno gura u sve veće blato. I da je sada zvanična Nemačka uz SAD glavni protiv srpskimotor, iako ima i mnogo poštenih Nemaca, koji su na strani pravde, sa Srbima.

         Uprkos završnog akta iz Helsinkija (1975), koji zabranjuje mešanje u unutrašnje poslove država potpisnica (dakle i Jugoslavije) i menjanje granica država bez saglasnosti zainteresovanih strana - je nemačkí ministar inostranih poslova Kohlove vlade, Hans-Dietrich Genscher, uz potporu Vatikána, naterao u Maastrichtu  u decembru 1991 potkupljive države Evropske zajednice (docnije Evropske unije, EU), da prevremeno priznaju suverenitet Hrvatske i Slovenije, a radi toga kroz necela 4 meseca i Bosne i Hercegovine, sa svima krvavim posledicama. Evropska zajednica je svesrdno pomagala secesiju Hrvatske i Slovenije i omogućila je tokom 14 primirja (1991), da se hrvatska vojska reorganizuje, bolje naoruža, propagandom osnaži. Ogromne količine oružja i municije su stizale preko Madjarske i Austrije, iz prepunih skladišta bivše vojske Istočne Nemačke (NDH) a slala ih je uprkos embargu tada baš ujedinjena demokratska (da se ne kaže „miroljubiva“) Nemačka..

         Medjunarodna zajednica je bez većeg angažovanja prihvatila pljačku i isterivanje skoro 250 000 Srba hrvatskom vojskom iz njihove vekovce postojbine Krajine, uništavanje njihovih naselja i masakr stotina onih, koji nisu pobegli tokom operacija „Bljesak“ i „Oluja“ u maju i avgustu 1995. Strateško rukovodjenje operacija je bilo u rukama penzionisanih američkih generala – najamnika  C.E.Vuono, C.E. Saint, H.Soyster. I NATO avioni su pomagali. Ta ista medjunarodna zajednica je propagandom stvorila protivtežu svojih zločina tokom „Bljeska“ i „Oluje“: demonizaciju  Srba jednostranim dezinformacijama i lažima o „genocidu“ oko Srebrenice, gde niko nije bio bez krivice. Vláda Srbije se izvinila, vlade Hrvatske i BiH  nekako slabo ili nikako.

         Prema Rezoluciji Saveta bezbednosti OUN 1244 (1999) Kosmet i dalje ostaje sastavni deo Savezne republike Jugoslavije (SRJ).Prema njoj je trebalo osigurati bezbedan povratak preko 250 000 opljačkanih izbeglica sa Kosova i Metohije, dolazak omanjeg broja vojske i policije  SRJ na Kosmet. Zapad  ništa od toge nije ispunio. Desetine hiljada njegove, uglavnom NATO vojske i policije, nije zaštitilo před uništenjem mnoge stare srpske manastire i dalje hiljade Srba, Roma, pro srpskih Albanaca, pred pljačkom, ubistvima, uključujući  i skandalozno ubijanje zarobljenika radi prodaje njihovih organa za transplantacije, pod rukovodstvom kosovsko-albanskih vodja.. Sadašnja vlast u Srbiji to uopšte nije dovoljno iskoristila da pokaže, koga je Zapad doveo na vlast u Kosmetu. Mnogi drski predstavnici toga u nebo uzdizanog zvaničnog Zapada čak ne žele da priznaju nalaze njima imenovanog istražitelja Švajcarca Dicka Marty, pošto su se medju glavním dokazanim krivcima tih zločina našli njihovi štićenici, rukovodioci  vlade pseudo države Kosovo. Pa ko onda da veruje tim „dobrotvorima“ sa Zapada i onim Srbima koji im se ulaguju i ponizno ih moljakaju radi ulaska u Evropsku uniju, čak i u NATO, ne gledajući šta sve žrtvuju, braneći često svoje sebične interese, sramoteći  svoj sopstveni narod..

         Kada Srbi budu izašli na birališta, mora da se sete još jedne činjenice. Taj Zapad, kome se njihova vlast ulaguje i izdaje njegovom Medjunarodnom křivičnom tribunalu u Hagu laka srca sve one, na koje on pokaže prstom, da su krivi za navodne ratne zločine (stvarne ratne zločine třeba kazniti) - da su on i njegovi saradnici još nedavno objavljivali neverovatne izmišljotine, kako bi před svetskom javnošću što više ocrnili srpski narod, da bi ta javnost Zapada te laži i zločinačke postupke Zapada lakše svarila.

 Setite se na primer maja 1999: NATO avioni uništavaju i ubijaju po Srbiji, Kosmetu, koriste genetski ubistveni  osiromašeni uranijum. Putujući ambasador SAD za ratne zločine David Scheffer javlja, da je nestalo 100 - 225 000 kosovskih muškaraca od 14 do 59 godina, kaže „verovatno su mrtvi“ (feared dead).Predsednik Clinton izjavljuje 25.juna před Belom kućom da su po Kosovu razasute desetine hiljada leševa ubijenih Albanaca…Zapadni mediji donose jezivu vest albanskog očevidca (!), da su Srbi ubili 700 kosovskih Albanaca i njihove leševe pobacali u okna rudnika Trepče. Jedan engleski novinar (ko sve danas piše u novinama) je čak osetio (!)  tamo u blizini smrad od leševa koji se raspadaju…Ali kao šok dolazi vest poštene američke novinarke M.Farley (The Los Angeles Times, 11.nov.1999), da je na celom Kosovu iskopano 2108 leševa (svih narodnosti), dok se američki novinar A. Cockburn pita „Gde su ti dokazi o genocidu Albanaca? (Los Angeles Times, 29.okt.1999). Čak i portparol Tribunála u Hagu Kelly Moore12.oktobra 1999 saopštava, da u oknima Trepče nicu nadjeni nikakvi leševi ni njihovi ostaci. Pa ko onda tim izmišljotinama o genocidu kosovskih Albanaca, tim njihovim „očitim svedocima“ da veruje (a to čini Tribunal u Hagu), da se onima koji te laži šire čak ulaguje? Zar nije pokvaren taj deo sveta koji  to dozvoljava?

          Srbi třeba da upamte i da iskoriste stvarnost, da je uprkos nekih njihovih grešaka, pravo na njihovoj strani. Zašto njihova vláda to nije energično, po celom svetu javljala? Zašto nije preplavila svet sa istinom o stvarnom etničkom sastavu stanovništva Kosmeta u 19.veku i kako je došlo tamo i u Makedoniji do nasilnih promena na uštrb slovenskog stanovništva? Zašto u stvari ta vláda ne odobrava pravo biti rodoljub, patriota, zašto je pojam „nacionalista“ sada postao psovkom ? Da nije bilo patriotizma (nacionalizma) Srba i Čeha, danas bi se u Beogradu govorilo turski a u Pragu nemački. Zar nije danas ugroženo samo postojanje srpskog naroda Raške koju nazivaju Sandžak, iako je u Turskoj „sandžak“ u stvari geografski pojam, koji znači veću oblast, provinciju.

         Protiv srpski postupci u „jugoslovenskom ratu“ su brižljivo pripremani. To dokazuje i stvaranje Krivičnog tribunála za ratne zločine u Hagu (ICTY), osnovanog pod velikim pritiskom SAD, na osnovu Rezolucije 827 Saveta bezbednosti (SB) OUN 25.maja 1993, iako SB nije imao za to mandat. Statut ICTY sadrži i njegovu nadredjenost narodnim sudovima, šta je protivno Povelji OUN, pošto OUN ne sme da uzurpira suverena prava država. Tokom vremena se pokazalo, da se ICTY drži starog turskog načelaKadija te tuži – kadija te sudi. Na Zapadu su ga zato neki pošteni ljudi nazvali Kengurskim sudom, koji sudi bez pravde i zákona. Nemá sumuje da stvarne ratne zločine třeba kažnjavati, ali ko je taj, koji odredjuje, da je nešta ratni zločin ili više manje normalna posledica rata. I zašto beogradska vláda nije više po svetu širila pitanje broj jedan, ko je počeo sa razbijanjem Jugoslavije, inostranom propagandom, isterivanjem sa posla, izbacivanjem iz kuće i čak ubijanjem. To svakako Srbi nisu bili.

 Prava slika ICTY iz poslednjeg vremena je „zatočenje“ (namerno je upotrebljen ovaj arhaički izraz) od DEVET godina bez presude profesora Šešelja, za koje čak i glavni prokurator Brammertz kaže, da tribunalu ne služi na část. I anti srpska Carla del Ponte u svojoj knjizi (Gospodja Tužiteljka, Beograd, 2008, glava XIII) saopštava, kako je sudija Jean-Claude Antoinetti (predsedavao je Šešeljevom slučaju) kritikovao pritisak suda na svedoke, o kome je govorio i Koštunica. Pikantno u ovom kontekstu je to, da se saznalo  (Wikileaks) kako je sadašnja beogradska vláda tražila od Zapada, da pre izbora ne puštaju Šešelja iz zatvora (da im ne „pokvari“ nove izbore), kako je uz saradnju sa SAD ta vláda pristajala, zaobilaznim putem, da prihvati gubitak, pljačku Kosmeta.Tu ne treba zaboraviti i prljavu ulogu Angele Merkel .

Tribunal ICTY u Hagu je politička institucija, koja sudi tako reći ceo srpski narod, uključujući tu i njegove vodje, koja je postala glavním instrumentom, koji pokušava da osigura nečasnim putem amnestiju za one, koji su kod kuće i iz inostranstva uništili uspešnu, multietničku Jugoslaviju, koji su spremili i ostvarili zločin NATO agresije protiv već smanjene Jugoslavije (SRJ).Cilj haškog tribunála ICTY je da prebaci krivicu na žrtvu umesto na stvarne počinioce zločinana(Albright, Blair, Clinton, Fischer, Genscher, Solana, itd., njihove lokalne sluge), iako niko nije bio sasvim bez krivice u tragediji Jugoslavije. Autorka Ljiljana Bulatović je nazvala jednu od svojih knjiga u ovom kontekstu „Zar je zločin braniti otadžbinu“(Beograd, Čačak, 2005).

Prema zaključcima Tribunála iz Nirmberga su izazivanje rata, uključujući i secesionistički, agresija – osnovni i primarni zločini protiv medjunarodnog  prava. Povelja OUN (čl. 2 /4/ i /7/) zabranjuju mešanje u unutrašnje poslove drugih država, zabranjuje pretnju i upotrebu sile od bilo koje države protiv druge države…Vojna intervencija protiv bilo koje države je agresija i zločin bez opravdanja. Savet bezbednosti (SB), kad je „odredjivao“ kompetencije  Tribunálu ICTY, je u stvari izvršio zločin time, što je namerno izostavio osnovni madjunarodni zločin: planiranje, podstrekavanje, potpora i ostvarivanje agresije i naoružane secesije, koji ugrožavaju mir. SB je to učinio namerno, da bi zaštítio „svoje ljude“, prave krivce razbijanja Jugoslavije, agresije protiv SRJ.

Izvinjavam se, što ovo pišem iz inostranstva, ali kao 50% Srbin, mislim da imam pravo. I odavde iz Češke vidim, da sadašnja vláda Srbije postupa protiv interesa svoga naroda. Ona ga je moralno i materijalno oštetila, osiromašila, osramotila. Moljakanje onih (Evropska unija, NATO, SAD), koji su izvršili mnoge medjunarodne zločine protiv srpskog naroda, kao i slepo izvršavanje njihovih naredbi, veoma šteti njegovom dostojanstvu. Zato bi ta vláda trebala da ode. Na biračima je, da tokom izbora ne nasednu jeftinoj propagandi onih, koji su doveli zemlju na ivicu propasti. Narod najbolje zna, ko je postupao na štetu naroda, ko se protivpravno bogatio, ko se preterano ulagivao agresorima, ko je kriv za osiromašenje zemlje tokom raznih privatizacija. Mi ovde u Ćeškoj to dobro znamo, kada je tokom privatizacije devedesetih godina opljačkana državna imovina navodno za skoro bilion (hiljadu miliardi) čeških kruna. (1 evro=25 čeških kruna). I nas su na prošlim izborima prevarili, plašeći nas Grčkom, iako smo ekonomski na ne baš najgorem mestu Evrope.

Izaberite jednu ili dve jake stranke (možda radikále, DSS – vi ćete bolje znati), koje su se najmanje obrukale, čiji rukovodioci su bili najpošteniji (odnosno najmanje nepošteni), koji su se najmanje ulagivali agresorima iz EU, NATO i SAD, ne rozvolite da se opozicija razdrobi u više sitnih stranaka, jer to bi najviše pomoglo sadašnjoj vladi. Stalno važi ono Divide et impera ! (Razdeli pa vladaj !) a to je i ostao  izborni trik moćnih, da bude u opoziciji mnogo malih stranaka, koje se medju sobom glože. Dogovorite se, napraviteujedinjenu opoziciju, partijske svadje ostavite za vreme posle pobede. U pitanju je Srbija!.

Prof.Dr.Rajko Doleček,DrSc.