Књижевни прирез за писце

Слично члановима Сокоја, убудуће ће и писцима и издавачима бити надокнађено копирање њихових књига узимањем процента од зараде фотокопирница

Писци, преводиоци, аутори уџбеника, илустратори, издавачи штампаних издања, новинари, моћи за неко време у Србији да остваре накнаду, како се то званично каже, или да зараде, једноставно речено, од својих књига и других штампаних садржаја, уколико су умножавана, копирана, позајмљивана у библиотекама. Србија се и у погледу поштовања ауторских права приближава Европској унији. С тим циљем јуче је у Београду, у Француској 7, основана Организација за остваривање репрографских права, одређени су њени руководиоци и написан статут. У гласању су учествовали овлашћени представници удружења која су оснивачи ове организације, представници Удружења издавача и књижара Србије, Удружења књижевника Србије, Српског књижевног друштва, Удружења књижевних преводилаца Србије и Удружења научних и стручних преводилаца Србије. За председника Скупштине изабран је Вуле Журић, за председника Управног одбора Драган Мраовић, председницу Надзорног одбора Весна Стаменковић, а за директора др Вук Вукићевић. Оснивачкој скупштини јуче су присуствовали и представници Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Завода за интелектуалну својину, Привредне коморе Србије. Већ на наредној скупштини сви чланови организације моћи ће да учествују у гласању.
Ауторска права већ остварују чланови Сокоја, који су обештећени за емитовање музичких нумера у дискотекама, кафићима и другим јавним местима. Слично томе, и писцима, преводиоцима, другим ауторима штампаних ствари, биће надокнађена употреба копирања, или позајмљивања књига у библиотекама, узимањем процента од зараде фотокопирница или фирми које увозе или продају техничке уређаје и празне носаче текста, а за које се може претпоставити да ће бити коришћени за умножавање.
Наравно, у основи ове врсте накнаде (стриктно је јуче наглашено да то није опорезивање) јесте Закон о ауторском и сродним правима РС, усвојен децембра 2009. године. Да подсетимо, то је иначе осми закон у стогодишњој традицији Србије у области ауторских права и интелектуалне својине, који штити права аутора и издавача, и усклађен је са међународним конвенцијама и уговорима које је Србија потписала, као и Директивама ЕУ које се односе на ауторска и сродна права. (Том закону једнако помажу и одредбе из Кривичног законика, Царинског закона, Закона о посебним овлашћењима ради ефикасне заштите интелектуалне својине, Закона о радио-дифузији, Закона о телекомуникацијама.)
Проценат, који ће од зараде издвајати фотокопирнице и друге поменуте фирме, одредиће њихов договор за Организацијом за остваривање репрографских права, или, ако то не успе, одредиће га Завод за интелектуалну својину и Министарство просвете.
Појам репрографије подразумевакопирање на папиру или сличној подлози(за потребе образовања, администрације, науке, локалне самоуправе, верских установа, и др.), копирање на такозваним ксерокс машинама и уређајима, прављење дигиталних копија (меморија рачунара), копирање за интерну употребу једног система (пословног, образовног и сл.), копирање за потребе појединаца или групе корисника. Иначе, највише се копирају уџбеници, тако да би издавачи и аутори оваквих књига требало временом да остваре највише накнаде.
Уколико неко у свом делу цитира дело неког другог аутора, или део књиге неког издавача, овај пример изузима се из остваривања репрографских права. Али штампање је већ нешто друго.
– Циљ оснивања Организације за остваривање репрографских права је да се издавачима, књижевницима, преводиоцима, ауторима уџбеника и других штампаних дела омогући да колективно остварују зараду од својих ауторских права, у складу са законом и праксом међународних организација на овом пољу. Циљ је и то да ствараоци могу достојно да живе од сопственог стваралаштва и ангажовања и буду равноправни са осталим грађанима који правично убирају приходе од свога рада – додао је Вук Вукићевић. Иначе, у Србији девет највећих издавача годишње оствари приход од 30 милиона евра, а укупно се објави 14.000 наслова по статистици Народне библиотеке Србије.
На оснивачкој скупштини истакнуто је и то да ће рад ове организације бити отворен, да ће на интернет сајту свако моћи да види по ком принципу ће новац бити распоређен. Због тога су и сви аутори дела објављених у штампаном облику и издавачи позвани да се што пре учлане у Организацију за остваривање репрографских права. Када је реч о расподели средстава, оснивачи објашњавају да ће у почетку сви приходи ићи на одржавање ове недобитне организације, да би затим новац био дељен напола – писцима и издавачима. Сваки писац који је објавио две књиге, имаће право да буде обештећен, и у почетку ће подједнак приход остваривати сви писци (довољно је да писац има две објављене књиге и да буде члан организације), а затим ће више добијати тиражнији писци. Издавачи ће права остваривати према броју објављених издања. Ипак, оснивачи Организације за остваривање репрографских права истичу да за почетак треба да прође година дана за добијене прве резултате, а да треба да протекне чак и више година да би пристигла озбиљнија сума новца.
М. Вулићевић
-----------------------------------------------------------
Ирски пример
Председник Удружења књижевних преводилаца Србије Милош Константиновић дао је пример Ирске, чија је организација за остваривање репрографских права тек после десет година дошла до озбиљнијих прихода. Годишње је у почетку добијала око пет хиљада евра, да би тај износ деценију касније нарастао и до 100.000 евра.
     _________ извор:  Књижевни динар за писце : http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Knjizevni-dinar-za-pisce.sr.html#last_comments