(КОРЕН ДУШЕ) ЖИВЕЋИ ПО КАЛЕНДАРУ ДРЕВНОМ. Трагом година, деценија, векова, миленијума,искусних подрумара. (Кампања за смањивање парлога по Србији) Посвећено Наталији (1932- 2002) и Михаилу Лукићу (1925 -2016), немогућим ратарима, родом из Мишљеновца
Грожђе
| Црна Тамјаника | |
|---|---|
| Грожђе (Vitis) | |
| Боја коже бобица | бела, ређе црна |
| Порекло |  Србија |
| Значајни региони |  Македонија |
| Идеално земљиште | кречњак |
| Укуси | јабука, ананас |
недеља, 13. мај 2018.
четвртак, 10. мај 2018.
Карл Густав Јунг - Практична применљивост анализе снова
Карл Густав Јунг - Практична применљивост анализе снова . - Радио Београд, Tрећи програм . - Студије
Карл Густав Јунг: Практична применљивост анализе снова
У циклусу СТУДИЈЕ, који емитујемо од понедељка 3. до петка 7. априла, можете слушати излагање Карла Густава Јунга „Практична применљивост анализе снова”, из 1931. године и текст „Терапеутска вредност абреакције” из 1921. Са немачког и енглеског превела Александра Костић.
Иако признаје да је анализа снова у терапији веома спорна тема, Јунг не одустаје од покушаја да изнађе практичне учинке анализе. Када снови не би били израз подсвесног, примећује Јунг, они не би били друго до lusus natureae, бесмислена накупина раздробљених остатака дана. Овако, снови су израз нашег сопства, а на аналитичару је да техником тумачења пронађе њихов смисао, да ишчита поруке које нам они преносе. Упућујући на низ примера из сопствене птраксе, али и из праксе других психоаналитичара, Јунг убедљиво показује да нам снови дају богат материјал само у оној мери у којој се не одвајамо од свакодневног искуства.
У тексту „Терапеутска вредност абреакције” Јунг развија теорију неуроза коју су поставили Бојер и Фројд. Кључни појам у тој теорији је, наравно, траума. Са себи својственом луцидношћу Јунг трауме тумачи из перспективе оних који се опиру доласку до узрока трауме, анализирајући, пре свега, механизме отпора. Ти механизми отпора сабирају се у комплексима који се, пише Јунг, тирански намећу свести. Да ли је, пак, могуће доћи до трауме и у аналитичком поступку је превазићи, зависи пре свега од понављања доживаљаја који је до трауме довео. У узбудљивом извођењу психоаналитичар на видело иноси читав низ мотива са којима се, у заједничком раду, суочавају и пацијент и аналитичар.
Чита: Марица Милчановић Уредник: Иван Миленковић
Карл Густав Јунг: Практична применљивост анализе снова
У циклусу СТУДИЈЕ, који емитујемо од понедељка 3. до петка 7. априла, можете слушати излагање Карла Густава Јунга „Практична применљивост анализе снова”, из 1931. године и текст „Терапеутска вредност абреакције” из 1921. Са немачког и енглеског превела Александра Костић.
Иако признаје да је анализа снова у терапији веома спорна тема, Јунг не одустаје од покушаја да изнађе практичне учинке анализе. Када снови не би били израз подсвесног, примећује Јунг, они не би били друго до lusus natureae, бесмислена накупина раздробљених остатака дана. Овако, снови су израз нашег сопства, а на аналитичару је да техником тумачења пронађе њихов смисао, да ишчита поруке које нам они преносе. Упућујући на низ примера из сопствене птраксе, али и из праксе других психоаналитичара, Јунг убедљиво показује да нам снови дају богат материјал само у оној мери у којој се не одвајамо од свакодневног искуства.
У тексту „Терапеутска вредност абреакције” Јунг развија теорију неуроза коју су поставили Бојер и Фројд. Кључни појам у тој теорији је, наравно, траума. Са себи својственом луцидношћу Јунг трауме тумачи из перспективе оних који се опиру доласку до узрока трауме, анализирајући, пре свега, механизме отпора. Ти механизми отпора сабирају се у комплексима који се, пише Јунг, тирански намећу свести. Да ли је, пак, могуће доћи до трауме и у аналитичком поступку је превазићи, зависи пре свега од понављања доживаљаја који је до трауме довео. У узбудљивом извођењу психоаналитичар на видело иноси читав низ мотива са којима се, у заједничком раду, суочавају и пацијент и аналитичар.
Чита: Марица Милчановић Уредник: Иван Миленковић
среда, 9. мај 2018.
Куда потону Пек / Стеван Раичковић
..
..
Куда потону Пек
Горчином
зар већ обузет?
Безнађе ти је дно?
(О откуд нађе баш све то
Што упокојава свет?)
Лице у птицу сад
Окрећеш ко’ некад, пре.
Гле: лишће пада на тле.
(Нечујни водопад!)
Куда потону Пек
И благи брег и клис?
Из ране ишчиле лек.
Шупље је. Реч је већ звек.
Као металног брда вис
Стоји пред тобом век.
Безнађе ти је дно?
(О откуд нађе баш све то
Што упокојава свет?)
Лице у птицу сад
Окрећеш ко’ некад, пре.
Гле: лишће пада на тле.
(Нечујни водопад!)
Куда потону Пек
И благи брег и клис?
Из ране ишчиле лек.
Шупље је. Реч је већ звек.
Као металног брда вис
Стоји пред тобом век.
= извор фотографија: снимци Бранке Веддер, у једном српском селу на обалама Пека
Потпис наше мајчице Наталије Лукић ( девојачко Стевић-Ранисављевић) 1932 - 2002 / БелаТукадруз
Потпис наше мајке Наталије, није на гробљу, на последњој слици. Не. Јер је она увек била нешто друго - чуваркућа, што потврђују све остале приложене овде (и многе друге неприложене фотографије и сећања). Њен потпис је: зумбул, зеленкада, царево око, божурови у нашем дворишту. Рибизле. Винова лоза. Џезвалије. Америчко дрво. Јорговани. Нетарине.
..
..
..
..
..
..
.. Њен потпис је и она лоза пред верандом Велике магазе. Али и њен мираз - трешњар на Капији Звижда. Претпоследња слика... У суштини, снага тог потписа је у поновном цветању, оживљавању, вери, и невидљивој моћи свертице на чији дан је дошла на овај свет... Потписи наше мајчице су и на лицима њене преживеле деце (мојем и братовљевом)... Око њеног гроба нема гробљанских копаља зарђалих у бодљикавих врежа купине. Наше велико двориште сеоско, као да је изаткано од њених Потписа. Али, у суштини, прототип њеног потписа је у стотинама везова и њених непоновљивих ручних радова... Ћилими које је у своје време изаткала нису сачувани, јер су их покрали сеоски лопови у годинама после деда станкове смрти... Лопови све могу, и гробове да похарају, и оскрнаве, као време, али Наталијин непоновљиви потпис не може нико да уништи и украде, јер је неуништив...
Да је нису удали за нашега оца Михаилаа сигурно би постала калуђерица, можда и светица. На њеним костима би вредело сазидати макар малу црквицу православну посвећену Св. Петки...
..
..
..
..
..
..
.. Њен потпис је и она лоза пред верандом Велике магазе. Али и њен мираз - трешњар на Капији Звижда. Претпоследња слика... У суштини, снага тог потписа је у поновном цветању, оживљавању, вери, и невидљивој моћи свертице на чији дан је дошла на овај свет... Потписи наше мајчице су и на лицима њене преживеле деце (мојем и братовљевом)... Око њеног гроба нема гробљанских копаља зарђалих у бодљикавих врежа купине. Наше велико двориште сеоско, као да је изаткано од њених Потписа. Али, у суштини, прототип њеног потписа је у стотинама везова и њених непоновљивих ручних радова... Ћилими које је у своје време изаткала нису сачувани, јер су их покрали сеоски лопови у годинама после деда станкове смрти... Лопови све могу, и гробове да похарају, и оскрнаве, као време, али Наталијин непоновљиви потпис не може нико да уништи и украде, јер је неуништив...
Да је нису удали за нашега оца Михаилаа сигурно би постала калуђерица, можда и светица. На њеним костима би вредело сазидати макар малу црквицу православну посвећену Св. Петки...
недеља, 6. мај 2018.
Прича о јајету / БелаТукадруз
Јуче су започели косидбу набујалих трава у Другом дворишту мој брат и старији син. Мита је испод првог дворишног ораха нашао ово јаје.
..
Откуд јаје? Кад смо поклонили кокошке јесенас одлазећи из Мишљеновца ? Од комшијских кока које воле да пасу траву у комшилуку? Разбио сам га јутрос на Ђурђевдан, за Лејди Б.
..
..
Двориште је синуло и открило дворишни тепих.
...
..Испод мушмула и до пута је остало да се коси и у понедељак. Кад прође Ђурђевдан...
.
А онда паљење ритуалне ватре, за хајдучки ћевап, који је најбоље правила наша мајка, хајдучица Наталија (1932 - 2002). Ретко се окупљамо фамилијарно, последњих година.Из овог дворишта смо кренули у овај свет. Из њега ћемо поћи на Онај,кад бог каже.
..
...
...
...
После ручка, кренуло смо до нашег брда, тј. Салаша Севераца (Миркове заграде). До мираза наше покојне мајке Наталије, која је највише поштовала Свету Петку, на чији празник је рођена.
..
..
..
.. Поглед са нашег брда на печку долину
.. воћна смола на трешњевом стаблу (запису) (има мирис зрелих трешања)
..
..
..
..
..
.. Шта је то тамо горе? Небо, бескрај, лепота, јатак другачије Србије? Анђео чувар?
Фотографије: Бранке Веддер
..
..
..
..
..
На млађима свет остаје, или још доста пањева има које треба повадити; и старих стабала у синору, које треба оборити јер је вакат за то. Наш хајдучки састанак је почео дан раније, на месту које је увек било згодно за такву врсту састајања... И какве везе има прича о јајету са причом о Ђурђевдану или хајдучком састајању? Просудите сами.
Пред полазак у основну школу, отац ме је - наш покојни Михаило, уочи Ђурђевдана - повео уз Крајни Поток према бачији Санде Уцетовог (Черкеза). Тамо смо терали наше овце на чување. На Паљевине...Пошли смо поподне, стигли на бачију увече. Ујутру су пристигли и многи други бачи, који су дотерали овце на бачију. Све друго сам заборавио осим неописивог доживљаја саме планине, тј. грмана уз пут кроз букову шуму, озеленелих грмана који су мирисали на малде шишарке... Изгледа да је јаје старије од свега. И од пилета? Од шуме, и бачије? Али можда не и од природне лепоте...
..
Откуд јаје? Кад смо поклонили кокошке јесенас одлазећи из Мишљеновца ? Од комшијских кока које воле да пасу траву у комшилуку? Разбио сам га јутрос на Ђурђевдан, за Лејди Б.
..
..
Двориште је синуло и открило дворишни тепих.
...
..Испод мушмула и до пута је остало да се коси и у понедељак. Кад прође Ђурђевдан...
.
А онда паљење ритуалне ватре, за хајдучки ћевап, који је најбоље правила наша мајка, хајдучица Наталија (1932 - 2002). Ретко се окупљамо фамилијарно, последњих година.Из овог дворишта смо кренули у овај свет. Из њега ћемо поћи на Онај,кад бог каже.
..
...
...
...
После ручка, кренуло смо до нашег брда, тј. Салаша Севераца (Миркове заграде). До мираза наше покојне мајке Наталије, која је највише поштовала Свету Петку, на чији празник је рођена.
..
..
..
.. Поглед са нашег брда на печку долину
.. воћна смола на трешњевом стаблу (запису) (има мирис зрелих трешања)
..
..
..
..
..
.. Шта је то тамо горе? Небо, бескрај, лепота, јатак другачије Србије? Анђео чувар?
Фотографије: Бранке Веддер
..
..
..
..
..
На млађима свет остаје, или још доста пањева има које треба повадити; и старих стабала у синору, које треба оборити јер је вакат за то. Наш хајдучки састанак је почео дан раније, на месту које је увек било згодно за такву врсту састајања... И какве везе има прича о јајету са причом о Ђурђевдану или хајдучком састајању? Просудите сами.
Пред полазак у основну школу, отац ме је - наш покојни Михаило, уочи Ђурђевдана - повео уз Крајни Поток према бачији Санде Уцетовог (Черкеза). Тамо смо терали наше овце на чување. На Паљевине...Пошли смо поподне, стигли на бачију увече. Ујутру су пристигли и многи други бачи, који су дотерали овце на бачију. Све друго сам заборавио осим неописивог доживљаја саме планине, тј. грмана уз пут кроз букову шуму, озеленелих грмана који су мирисали на малде шишарке... Изгледа да је јаје старије од свега. И од пилета? Од шуме, и бачије? Али можда не и од природне лепоте...
четвртак, 3. мај 2018.
Borislava Pekića se setilo osam ljudi
Објављено је 07.09.2012.. - Srpsko književno društvo organizovalo je u svojim prostorijama skup pod nazivom " Pekić, naš sagovornik " povodom 20 godina od smrti jednog od najvećih imena srpske književnosti Borislava Pekića.
среда, 2. мај 2018.
Лакомица (наша плажа)
Среда, 2. мај 2018, око 13. Дува ветар топал, температура око 30 подеока!Ишли смо према Лакомици Просјанским путем (старим, турским, путем). Ветар се играо са нашим капама, шеширима, као са гранама процветалог багрема, пуног белих гроздова...
..
На нашој плажи (приватној, Лакомица) дочекали су нас комарци,прави домаћини овог простора, крвопије, и рашчупано перје неке птичице.
У ливади, као некад, репушина!
..
.Вир крај кога сам одрастао има боју очију Грофице фон Буздек! Тамнозелену.
...
..
Причам мојим гостима како су некада, пре 1966. године, мобари косили нашу ливаду, на другој обали реке, Пека, иза мојих леђа. Двадесет косача, ехеј, двадесет орних делија, мој покојни отац Михаило, Мика Луне, Жарко Пуљежан и његов брат Драга Грба, мој ујак, Бача Љуба, чика Миле Персин, ....И при том се браним од комараца, као крава репом...Сада су ливаде, и с ове стране и с ину страну Пека - прашума...Нема ко да их треби и коси...
..
На нашој плажи (приватној, Лакомица) дочекали су нас комарци,прави домаћини овог простора, крвопије, и рашчупано перје неке птичице.
У ливади, као некад, репушина!
..
.Вир крај кога сам одрастао има боју очију Грофице фон Буздек! Тамнозелену.
...
..
Причам мојим гостима како су некада, пре 1966. године, мобари косили нашу ливаду, на другој обали реке, Пека, иза мојих леђа. Двадесет косача, ехеј, двадесет орних делија, мој покојни отац Михаило, Мика Луне, Жарко Пуљежан и његов брат Драга Грба, мој ујак, Бача Љуба, чика Миле Персин, ....И при том се браним од комараца, као крава репом...Сада су ливаде, и с ове стране и с ину страну Пека - прашума...Нема ко да их треби и коси...
Пријавите се на:
Постови (Atom)
