Тамњаника.Вино произведено од аутохтоне српске сорте грожђа – тамјанике. Одликује се сламасто жутом бојом са зеленкастим одсјајем. Импресивно снажан, препознатљив мирис изворне тамјанике са нотом егзотичног воћа и благо израженим хербалним тоновима. Живо, нервно вино са веома свежом и балансираном ароматском снагом, заокруженог и дуготрајног накнадног укуса. Кристална бистрина овог вина и благе зеленкасте нијансе као да наслућују минералност која краси ово вино, благи тонови лимете у позадини – вино врхунске елеганције. Из овог вина се понајвише издиже тај чудесни мускатни осећај, препознатљив на неколико метара у круг. Баш као мирис тамјана што се из кандила извија и допире до свих којима је срцу мио. И преко потребан…Вино за које смо сигурни да може да испрати комплетан мени: од предјела и салате, преко главних јела, до десерта. Ипак, препоручујемо уз традиционалну српску кухињу. Сервирати расхлађено, на температурама од 10° до 12°Ц.


УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

среда, 09. мај 2018.

Потпис наше мајчице Наталије Лукић ( девојачко Стевић-Ранисављевић) 1932 - 2002 / БелаТукадруз

Потпис наше мајке Наталије, није на гробљу, на последњој слици. Не. Јер је она увек била нешто друго - чуваркућа, што потврђују све остале приложене овде (и многе друге неприложене фотографије и сећања). Њен потпис је: зумбул, зеленкада, царево око, божурови у нашем дворишту. Рибизле. Винова лоза. Џезвалије. Америчко дрво. Јорговани. Нетарине.
..

..

..





































..

..

..


























.. Њен потпис је и она лоза пред верандом  Велике магазе. Али и њен мираз - трешњар  на Капији Звижда. Претпоследња слика... У суштини, снага тог потписа је у поновном цветању, оживљавању, вери, и невидљивој моћи  свертице на чији дан је дошла на овај свет... Потписи наше мајчице су и на лицима њене преживеле деце (мојем и братовљевом)... Око њеног гроба нема гробљанских копаља зарђалих у бодљикавих врежа купине.  Наше велико двориште сеоско, као да је изаткано од њених Потписа. Али, у суштини, прототип њеног потписа је у стотинама везова и њених непоновљивих ручних радова... Ћилими које је у своје време изаткала нису сачувани, јер су их покрали сеоски лопови у годинама после деда станкове смрти... Лопови све могу, и гробове да похарају, и оскрнаве, као време, али Наталијин непоновљиви потпис не може нико да уништи и украде, јер је неуништив...
   Да је нису удали за нашега оца Михаилаа сигурно би постала калуђерица, можда и светица. На њеним костима би вредело сазидати макар малу црквицу православну посвећену Св. Петки...

Нема коментара:

Постави коментар

Популарни постови