Translate

Претражи овај блог

Укупно приказа странице

Грожђе

Црна Тамјаника
Грожђе (Vitis)
Боја коже бобицабела, ређе црна
Порекло Србија
Значајни региони Македонија
Идеално земљиштекречњак
Укусијабука, ананас
Википедија

Вино од тамјанике

Тамњаника.Вино произведено од аутохтоне српске сорте грожђа – тамјанике. Одликује се сламасто жутом бојом са зеленкастим одсјајем. Импресивно снажан, препознатљив мирис изворне тамјанике са нотом егзотичног воћа и благо израженим хербалним тоновима. Живо, нервно вино са веома свежом и балансираном ароматском снагом, заокруженог и дуготрајног накнадног укуса. Кристална бистрина овог вина и благе зеленкасте нијансе као да наслућују минералност која краси ово вино, благи тонови лимете у позадини – вино врхунске елеганције. Из овог вина се понајвише издиже тај чудесни мускатни осећај, препознатљив на неколико метара у круг. Баш као мирис тамјана што се из кандила извија и допире до свих којима је срцу мио. И преко потребан…Вино за које смо сигурни да може да испрати комплетан мени: од предјела и салате, преко главних јела, до десерта. Ипак, препоручујемо уз традиционалну српску кухињу. Сервирати расхлађено, на температурама од 10° до 12°Ц.


недеља, 20. децембар 2015.

Ритуални плес влашке "шојманке" пред падање у транс



Објављено је 19.04.2013.

Na brdu Pojenj iznad Topolnice u Porečkoj Reci (opština Majdanpek), svake godine na Cveti rano ujutru seljanka Ivanka Lazarević (r. 1956) pada u "trans", i u tom stanju dolazi u kontakt sa demonkama Sudbine, koje Vlasi ovde zovu "Šojmanje". Šojmanke joj govore sudbinu ljudi koji su joj došli u posetu, ali i sudbinu njihovih sela i države. U "trans" se uvodi kroz pevanje i igranje u dvorištu kuće. Klip je izvod iz video zapisa koji je na Cveti 2006. godine načinio etnolog Paun Es Durlić, kustos Muzeja u Majdanpeku, za potrebe etnološke monografije "U zemlji Vetra i Šojmana", i prikazuje ključne faze Ivankinog plesa, kojim se ona uvodi u "trans".

понедељак, 23. новембар 2015.

Skriptorijum: Pitagorejska Zlatna pesma



Pitagora
(Rafael - Atinska škola)



Najpre poštuj besmrtne bogove, zakonom kako je određeno,
Zatim Običaje i Zakletvu, pa Heroje dične.
I dužnu počast ukaži podzemnim Bogovima,
Roditeljima i najbližima po rodu.
Od ostalih ljudi biraj najboljeg prijatelja po vrlini
I ugledaj se na njegovu blagost i dobra dela.
Ne mrzi ga zbog najmanje greške,
Jer nasilje stanuje pored nužde.
Znaj da sve su to stvari pravedne, i nauči da obuzdaš sledeće strasti:
Najpre proždrljivost, pa lenjost, čulnost i gnev.
Ne čini zla, niti u prisustvu drugih niti sâm;
Ali iznad svega poštuj sebe.


Zatim, proceni pravednost svojih dela i reči,
I ne navikavaj se da delaš nerazumno i bez promisli,
Već znaj da umreti je suđeno svima,
I da je naklonost Sudbine nesigurna, a njeni darovi kako dolaze tako i odlaze.
U pogledu nesreća koje smrtnicima božanska volja odredi,
Svoju sudbinu snosi niti se zbog nje gnevi,
I učini sve da ju olakšaš.
Budi svestan da Sudbina nije namenila najveći deo nevolja dobrim ljudima.
Od drugih ćeš čuti razna mišljenja, i dobra i zla;
Njima se olako ne divi, niti ih odbacuj.
Laž, ako se izgovori koja, ti blago uzmakni i naoružaj se strpljenjem.
Što ti pak kažem uvek neka se poštuje:
Neka te niko ne zavede ni rečju ni delom,
Niti dozvoli da te navede da učiniš ili izgovoriš što tebi korisno ne bi bilo.
Prvo razmisli pa onda delaj, da ne bude budalasto;
Jer samo jadnog čoveka je svojstvo da radi i govori bez promisli.
Ne čini stvari zbog kojih se kasnije možeš kajati
Niti ono što ne razumeš,
Već uči šta treba i tako ćeš najprijatnije provesti svoj život.
Ne zanemaruj svoje telo,
I budi umeren u piću i jelu,
A merom nazivam ono što te neće uznemiriti.
Navikni se da vodiš jednostavan i umeren život bez raskoši
I izbegavaj stvari koje izazivaju zavist.
Ne budi prekomerno rasipan, poput ljudi koji ne znaju šta znače čast i pristojnost.
Ali ne budi ni pohlepan i škrt, nego i u ovim stvarima nađi pravu meru.
Radi samo ono što ti neće nauditi, i promisli pre nego što započneš posao.
Ne dozvoli da te san savlada kada legneš u krevet
Pre nego što si ocenio svoje postupke toga dana.
Gde sam pogrešio? Šta sam uradio? Šta sam propustio da učinim?
Ako u tom samoispitivanju zaključiš da si loše postupio, sebe prekori;
A ako su tvoji postupci bili dobri - raduj se.
Tako radi i u tome se vežbaj, za tim treba da težiš
I to će te odvesti na put božanske vrline.
Tako mi onoga, koji nam podari četvorni broj, izvor večne Prirode,
Kada to postigneš, upoznaćeš suštinu besmrtnih Bogova i ljudi,
Videćeš kako se prožimaju različita bića, šta ih sadrži i povezuje.
Znaćeš šta je u skladu sa Zakonom, jer priroda svih stvari je slična.
Pa niti ćeš se nadati onome što nije vredno nade, niti će išta od tebe ostati skriveno.
Znaćeš da ljudi sami sebe navode na zlo svojom slobodnom voljom.
Ti nesrećnici niti vide niti čuju da je dobro tu pored njih,
A samo nekolicina je u stanju da se reši bede.
Tako sudbina vara ljude i oduzima im razum
I oni se poput valjka kotrljaju tamo-amo u neprestanom zlu.
Udarce sudbine, koja ih baca čas gore a čas dole, ljudi ne razumeju,
I umesto što ih sami izazivaju trebalo bi da ih izbegavaju.
Zevse Oče, od velikih zala bi nas poštedeo
Kada bi svima pokazao koji demon nas tlači.
Ali hrabro, jer božanskog roda su ljudi.
Sveta Priroda otkriva im se u najskrivenijim misterijama.
Do ovih tajni ako ti je stalo, učinićeš šta ti nalažem
I izlečivši dušu spasćeš je od svih zala.
Uzdrži se od jela što ih zabranismo radi pročišćenja duše.
Takođe, prosuđuj i preispituj sve stvari.
Razum što gore caruje uzmi za svog vodiča.
A kad napustiš svoje telo i uđeš u najčistiji Eter,
Bićeš Bog, besmrtan i neuništiv, nad kojim Smrt više nema vlasti.

III vek st.e.


Skriptorijum: Pitagorejska Zlatna pesma: Pitagora (Rafael - Atinska škola) Najpre poštuj besmrtne bogove, zakonom kako je određeno, Zatim Običaje i Zakletvu, pa Heroje dične. ...

субота, 21. новембар 2015.

Ђурица Поповић, један је од успешних чланова научног тима Српске академије наука, са својим тимом дошао до великог открића. Наиме, успео је да узгоји веома скупоцену гљиву Cordiceps Sinensis која успева на подручју Непала и Тибета

Фото:  prehrambenafarmacija.rs
Фото: prehrambenafarmacija.rs
Професор Ђурица Поповић, директор Института за Печурке за сада је једини на планети успео да створи печурку Cordiceps Sinensis, изван Хималаја, које је њено природно станиште.
Ова печурка је нешто најлековитије што је природа створила, најјачи природни антибиотик на свету и што је занимљиво веома је мала и расте из главе инсекта. Цена ове моћне биљке износи чак 50.000 евра за 1 килограм.
Ђурица Поповић, иначе дипломирани биолог-генетичар, већ 20 година један је од успешних чланова научног тима Српске академије наука. Дуго је трагао за најделотворнијим печуркама које би се могле применити у производњи препарата против здравствених проблема.
Он је са својим тимом дошао до великог открића. Наиме, успео је да узгоји веома скупоцену гљиву Cordiceps Sinensis која успева на подручју Непала и Тибета. Њену лековитост су потврдиле све највеће светске медицинске установе.
Ова гљива расте на веома необичан начин, развија се из једне врсте гусенице или мрава који прогутају њену спору и због велике количине протеина из утробе инсекта израсте Кордицепс.
У почетку је Поповић гајио шампињоне, од мицелијума, субстрата, до готовог производа, првенствено у комерцијалне сврхе, а онда се окренуо необичним и веома лековитим печуркама, које су му у

понедељак, 16. новембар 2015.

Лекарки из пекаре траже посао



СЈЕНИЦА - Докторку Јасмину Тахировић из Сјенице у понедељак је посетио Мујо Муковић, народни посланик и лидер Бошњачке демократске странке (БДС), коалиционог партнера Српске напредне странке, у жељи да је подржи и потражи могућност за њено збрињавање и запошљавање.
Јасмина пет година чека посао у струци, а пре неколико дана добила је отказ и у пекари “Ћоћај” где је, радећи привремено као продавац пецива, прехрањивала болесне родитеље.
- Штета је да једна млада девојка, која је у року завршила медицину у Београду, стажирала у Клиничком центру и положила државни испит, продаје бурек или седи код куће. У њено школовање држава и њени родитељи уложили су огроман новац, а она велики труд, покушаћемо да јој помогнемо, раговараћемо са руководством Здравственог центра у Ужицу (чији је део Дом здравља у Сјеници). Помоћ ћемо затражити и од ресорног министра - каже Муковић.
- Разумем да је економска ситуација у целој земљи, па и овде у Сјеници, тешка и да није лако наћи посао, ипак, надам се да ћу ускоро добити прилику да обучем бели мантил и помажем људима, за то сам се школовала - каже Јасмина.



Сијеница: Лекарки из пекаре траже посао | Србија | Novosti.rs

saqartvelo lamazo-sufraze namgeri

субота, 14. новембар 2015.

РАЈКОВА пећина крај Мајданпека једна је од најлепших на Балкану, а од ове године је и највећи спелеолошки објекат доступан посетиоцима са више од 1.400 метара стаза кроз фантастичне дворане и ходнике

Борис Субашић | 23. новембар 2014. 19:10 



РАЈКОВА пећина крај Мајданпека једна је од најлепших на Балкану, а од ове године је и највећи спелеолошки објекат доступан посетиоцима са више од 1.400 метара стаза кроз фантастичне дворане и ходнике. Тиме је остварен сан спелеолога проф. др Раденка Лазаревића и спелеолошког тима из Ваљева који су пре четири деценије ризикујући животе открили Србији ово чудо природе.
Истраживачима је тада запретила изненадна бујица пећинске реке док су били у утроби планине, али они нису одустали и после њихових открића Рајкова пећина је отворена за туристе. Четрдест година је било доступно нешто више од 600 метара пећинских чуда, а ове године стаза је уређена и продужена на 1,4 километра упркос пећинској реци која је после незапаћених киша поново подивљала.
Трагови наноса из спољног света још увек се виде на висини већој од десет метара дуж зида оријашке дворане Понор. У њу с површине грмећи јури Рајкова река да постане понорница а затим после око 900 метара тока кроз срце планине избије из црне стене у питомој зеленој долини под литицом.
- Великим трудом пре свега мајданпечких рудара посетиоци могу да виде потпуно нове призоре ходника и дворана. Сада могу да се спусте у дивовски понор низ металну конструкцију тешку 65 тона чије су елементе на рукама пренели млади рудари. Све то је урађено упркос подземној поплави, за коју геолози кажу да се није десила последњих 7.000 година - каже Маријана Павловић Туфонић из Туристичке организације Мајданпека.
Она наглашава да је Рајкова пећина постала доступна у свој својој лепоти тачно 120 година пошто је велики српски географ Јован Цвијић упузао у отвор брда крај Мајданпека, из кога је пенушајући избијала Рајкова река. Каналом дугим 100 метара и високим само метар он се погрбљен провлачио кроз ледене вирове. Награда на крају пута пута била је величанствена, под светлошћу карбитне лампе блеснуле су величанствене пећинске дворане. Цивијићев подвиг остао је непоновљен следећих 80 година, бар кад је реч о научницима. Пећину су кришом истраживали само локални трагачи за легендарним хајдучким благом, ризикујући живот.
- Поставили смо најмодерније алармне системе због људи који и данас верују да се у пећини крије митско благо харамбаше Рајка. Они ризикују животе и оштећују пећински накит у својим шашавим подухватима - каже Маријана Павловић Туфонић.
Цвијићевим трагом кренула је 1974. екипа под руководством чувеног спелеолога проф. др Раденка Лазаревића.
- Провукли смо се кроз сифоне. Висина канала на неким деловима је мања од 40 центиметара, а дно је под водом. После проласка били смо потпуно мокри. Екипа је спаковала резервну одећу, храну и део опреме у најлонске џакове, али оштра таваница и зидови исцепали су већину од њих - записао је у дневник др Лазаревић.
Иако мокри до коже, на температури од 8 степени, спелеолози су одлучили да наставе фасцинирани призором огромне Кристалне дворана с фантастичним украсима прекривеним блештавим белим калцитом. Наставили су пробијање ходником подупртим блиставим стубовима - Змајовим зубима и под таваницом Јежеве дворане искићеном безбројним игличастим сталагмитима.
Експедицију кроз канал пећинске реке прекинула је звоњава пољског телефона, једине везе са спољним светом.
- Телефон непрекидно звони и с друге стране непрестано понављају: "Излазите, излазите". Опет с читавом опремом кроз воду - записао је кратко др Лазаревић у дневник пре него што је запливао кроз ледену воду канала који води у спољни свет.
По изласку су спелеолози сазнали да је дошло до незапамћене провале облака и да су их минути делили од смрти у подземној бујици. Ипак, упорни истраживачи су после само 24 сата одмора и сушења поново ушли у утробу планине да би открили погодно место где су рудари неколико дана касније отворили велики улаз. Кад су тешке машине пробиле зид од стене сви су остали запањени пред блиставим драперијама од калцита на кречњаку који је настао у периоду од 180-140 милиона година, у доба Јуре, на дну мора које је покривало данашње Хомољске планине.
- Сваком педљу ових дивних украса било је потребно 10.000 година да порасте - показује на стубовима високим неколико метара Маријана Павловић Туфонић. - Али ту није крај, јер Рајкова пећина коју је створила подземна река непрестано еволуира и расте. Геолози кажу да ћемо, кад будемо свратили за 20.000 година, моћи да видимо још један њен хоризонт који се управо формира.
НАСЕЉЕНА ПРЕ 27.000 ГОДИНА
Великим уређењем, од марта до августа ове године, спојени су досада неповезани речни и суви хоризонти Рајкове пећине. Неочекивано пронађени су и коштани остаци који указују да су овде у дубокој праисторији боравили људи.
- Још је академик Срејовић у другом делу пећине пронашао трагове људи који доказују да су људи боравили у Рајковој пећини пре 27.000 година. Међутим, нова открића у другој пећинској дворани дубоко под земљом показују да је она некад била много ближе спољном свету. Очигледно је да су се касније десиле драматичне тектонске промене које су "спустиле" кућу пећинских људи у дубоко подземље - каже Маријана Павловић Туфонић.


Погледајте фотографије обновљене Рајкове пећине, једнe од најлепших на Балкану! | Репортаже | Novosti.rs

Најновије вести. Избор. Срби преживели покољ у Паризу....



Међу таоцима у концертној дворани Батаклан било је и десеторо Срба, каже за “Спутњик” представник српске дијаспоре у Француској Милисав Алексић.
“Према информацијама којима досад располажемо, у терористичким нападима у Паризу нема страдалих Срба”, каже за тај портал представник српске дијаспоре у Француској Милисав Алексић.

Он додаје да је у дворани Батаклан било десеторо наших држављана.

„Они су на сигурном и осећају се добро после претрпљеног шока. Сви смо шокирани. У сталном смо контакту са полицијом, преко које смо француској држави понудили сваку врсту помоћи наших људи у Паризу“, каже Алексић.

Представник дијаспоре додаје да српске агенције несметано раде и да су сви аутобуси који саобраћају на редовним линијама Париз — Београд — Париз јутрос, после полицијске контроле, кренули ка српској престоници.

(Спутњик)







Срби преживели покољ у Паризу | Свет | Novosti.rs


Министар у Влади Косова Далибор Јевтић изјавио је данас, поводом терористичких напада у Паризу, да је идеја исламског радикализма присутна и на Косову и да би косовско друштво требало да је одбаци.
Јетвић, један од двојице српских министара у косовској влади, рекао је новинарима да, "колико год да је Француска далеко, не може се бити нем на оно што се тамо дешава", као и на све што се догодило синоћ и што носи проблем исламског радикализма.
"Били смо сведоци да ни Косово није било заобиђено у свему томе, графити исламске државе који су се појавиљивали на манастиру Високи Дечани недавно су јасан показатељ да постоји присуство једне такве идеје и на овим просторима", истакао је Јевтић.
Он је казао да је врло важно да косовско друштво, пре свега институције задужене за очување мира, раде на спречавању ширења исламског екстремизма на Косову.
"Косовско друштво треба да буде спремно да такву идеју нико не треба да прихвати, јер је она не само опасна за припаднике другог народа или друге вере, него је опасна за све, без озбира о којој вери и нацији се ради", рекао је Јевтић.
Он је додао да је неопходна опрезност и да се о том проблему говори јасно и јавно како би се спречило ширење такве идеје, рекао је министар који се осврнуо и на чињеницу да се одређени број људи са Косова прикључио Исламској држави.
"То је јасан показатељ да постоји идеја исламског радикализма на Косову. Велики број људи са Косова, који су отишли да се боре у Сирији и Ираку, показатељ је да овде постоје одређени кругови који се баве оним што се зове мобилизација свих оних који желе да буду део покрета исламске државе", рекао је он.
Јевтић је додао да је важно да присуство међународне заједице треба да буде гарант у спречавању ширења такве идеје и да је врло важно превентивно деловати у правцу спречавања ширења идеје екстремизма.

уторак, 26. мај 2015.

ДИГИТАЛНА ПРОДУКЦИЈА "ЗАВЕТИНА"

Дигитална продукција "Заветина", настала последњих двадесетак година, броји преко 400 појединачних наслова, књига и часописа.
Књиге или часописи утиснути на ЦД моћи ће почев од јуна месеца 2015. да се поручују по веома популарним и промотивним ценама, чак и књига које су својевремено штампане као папирна издања у само педесетак примерака.
За праве библиофиле то ће бити прилика, без обзира да ли они живе у Србији, Европи или ма где у свету, да дођу до веома ретких издања "Заветина", по веома прихватљивим ценама.
Тренутно могу да се, поред Сабраних дела М. Лукића и Александра Лукића, поруче и ови наслови:

1. Радомир Продановић, СЛЕПИ ВИДЕ, драма, ЦД, по цени од 160,00 дин. (урачунати поштански трошкови за Србију)

2. Мирослав Лукић ЗАТИМ, ПРЕМА СВЕТЛОСТИ
Карневал крај шумске реке или Песме Б. Мишљеновића, поезија, ЦД , 150,00 дин.  (урачунати поштански трошкови за Србију)

3. Мирослав Лукић Краљевске инсигније , 5. измењено изд. из 2007. поезија, ЦД , 140,00 дин.  (урачунати поштански трошкови за Србију)  

4. Мирослав ЛУКИЋ  ЛИТИЈЕ. Песме Есмера Белатукадруза, ЦД, по цени од 170,00 дин. (урачунати поштански трошкови за Србију)

5. Петар Петровић Његош  ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ , тзв. "забрањено" издање са Лукићевим поговором  из 2008.  ЦД, по цени од 150,00 дин. (урачунати поштански трошкови за Србију)

6. Коли Ивањска ШОЛЕ  Царичин  Амфитеатар, прозе, ЦД , по цени од 130,00 дин. (урачунати поштански трошкови за Србију)

7.  Александар ЛУКИЋ НЕЕВРОПА. БРОД ЛУДАКА
Европа. Брод лудака.
Друга књига сабраних песама, ЦД , по цени од 180,00 дин. (урачунати поштански трошкови за Србију)

8. Александар ЛУКИЋ Легенде о рамондама и ружичастом песку месечевог смакнућа
Сабране песме.Књига трећа, ЦД , по цени од 180,00 дин. (урачунати поштански трошкови за Србију) 

9.  20 нових књига - поезије, прозе, есеја и критика, полемика, препева...одабраних на
ВЕЛИКОМ КОНКУРСУ  београдских ЗАВЕТИНА, 2008.

њиге песама)
Слободан Бранковић, Јасмина Шикић, Саша Беговић, Милан Живановић, Иван Деспотовић, Раде Ћурчин

њиге прозе) Татјана Цвејин, Март Горски, Зора Љубеновић, Бранко Ћурчић, Филип Ивановић, Марко Вигњевић, Милан Јанковић, Слободан Максимовић,Иван Деспотовић, Марко Ворих

њиге препева) Вида Ненадић, Фрањо Франчић , Јуриј Павлович Казаков, ЦД , по цени од 140,00 дин. (урачунати поштански трошкови за Србију)

10. МИОДРАГ МРКИЋ АВЕТИЊСКА МЕТАФИЗИКА РОМАНА -ЕСЕЈА
ОГЛЕД О РОМАНУ УЈКИН ДОМ МИРОСЛАВА ЛУКИЋА
Књижевна радионица рукотворених издања ВАЛТАЗАР ПРЕВАЛЕЗ - ЗАВЕТИНЕ Плус ултра
Београд, 2. изд., репринт, 2006, ЦД , 140,00 дин.  (урачунати поштански трошкови за Србију)


11. Миодраг Мркић Рукопис у ћоравој соби нађен. - Посебно издање часописа Оркестар СУЗ,  Београд, октобар 2009. дигит. издање, ЦД, Београд: Едиција ЗАВЕТИНЕ. -  140,00 дин.  (урачунати поштански трошкови за Србију)

12. Оркестар СУЗ. Нови књижевни часопис
За заветине и вашаре, свадбе и сахране, урнебесе и рашчишћавања. - Б р 1, Београд, август 2009. ЦД, Београд: Едиција ЗАВЕТИНЕ. -  130,00 дин.  (урачунати поштански трошкови за Србију)

13. Мирослав Лукић: МЕСЕЧЕВА СВАДБА. - Београд, Заветине, 1999. - 1. изд. - ЦД. 210,00 дин.  (урачунати поштански трошкови за Србију)

14. Мирослав Лукић: МЕСЕЧЕВА СВАДБА: роман о лову на истину. - Друго прерађено  и коначно изд. - УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА: Дела Мирослава Лукића у 35 књига. - ЦД. Едиција ЗАВЕТИНЕ. Београд, 2002. -  230,00 дин.  (урачунати поштански трошкови за Србију)

15. Мирослав Лукић:  КОВЧЕГ БЕЗРАЗЛОЖНИХ УСПОМЕНА. - ДЕЛА Вечити чудесни коренови, књ. 19. - ЦД. Едиција ЗАВЕТИНЕ.Београд, 2006. -  250,00 дин.  (урачунати поштански трошкови за Србију)
     
16. Мирослав Лукић: Музеј Немогућег Ратара. - Ово дигитално издање Музеја Немогућег Ратара публикује се, као поклон издавача, тј. београдских ЗАВЕТИНА, као поклон књига за мај месец 2010. годинеПубликује се на основу штампаног трећег издања исте књиге у оквиру Уметности махагонија. - ЦД, Београд: Едиција ЗАВЕТИНЕ. -  130,00 дин.  (урачунати поштански трошкови за Србију)



      ==   Најједноставнији и најбржи начин поруџбине:  Уплатом преко Post neta на моб. +381653006950. Поручиоци изван Србије плаћају и трошкове поштарине.Новац шаљу преко Western Union-а на адресу:Мирослав Лукић, 180 309 Београд,ул. Сердар Јанка Вукотића 1/13 (молимо да нам пошиљаоци чим пошаљу новац напишуу електронској поруциmiroslav7275@gmail.com,и број – Control number).
        = видети више: Директно поручивање

субота, 2. мај 2015.

Најстарији храст на Балкану




 Најстарији храст на Балкану <br/> Фото: Танјуг
Најстарији храст на Балкану 

БЕЛА ПАЛАНКА - У селу Дивљана код Беле Паланке налази се можда најстарији "живи створ" на Балкану - заветни храст који је по подацима Туристичке организације Бела Паланка стар 1.023 године, а засадили су га поданици македонског цара Самуила, који је живео од 958. до 1014. године.


Шездесетосмогодишња Ружа Ћирић, која живи десетак метара од заветног храста, каже да је он велика атракција, али и свето дрво према коме се мештани односе са великим поштовањем. "Храст има три метара у пречнику. Налази се на црквеној земљи. Са горње стране стабло је здраво, али је интересантно да је са доње стране заправо шупље толико да у шупљину могу стати сто и две столице. Због фасцинантне шупљине стабло са доње стране изгледа као пећина", прича ова старица.

Овде се некада, до пре седам, осам година доносила литија, прича она, славила се Света Тројица, играло се коло, славило се, веселило се, али је то остало само у сећању, јер се више нажалост то не практикује.

На свега десетак метара од храста старог 1.023 године налази се још један храст, стар више од 500 година, испод кога се налази извор веома јаке биоенергије који, по причама мештана, помаже у лечењу разних болести. "Била је табла са написаном терапијом. Долазио је велики број људи, разни биоенергичари, познати лекари. Та биоенергија, по причи људи који су овде долазили, лечи костобољу, скида притисак, а једном младићу из Пирота помогла је да устане из инвалидских колица, иако је био непокретан", каже за Тањуг Ћирићева.

Иако заветни храстови у овом делу Србије представљају велике светиње, због чега људи који живе у њиховој околини не смеју ни грану да поломе због, како кажу, страха од проклетства, ни овај храст није остао "имун" на трагаче за златом који су у више наврата копали рупе у околини храста у потрази за златом.

Међу трагачима се верује да заветни храстови заправо представљају, због своје дуговечности, одличан "сигнал" да се или испод њега или у непосредној околини налази закопано благо из времена Турака, чији су каравани са заплењеним златом од народа пролазили овим просторима на путу ка Истанбулу.



Храст код Беле Паланке стар један миленијум! | Занимљивости | Novosti.rs

КЊИЖАРЕ "ЗАВЕТИНА". Раде нонстоп. Најагилнија: Књижара "БОБОК"

Ознаке

001201 001204 001206 001209 001269 001274 001275 001276 001277 001278 001283 001287 001293 01487 01488 01489 01490 01502 01505 01568 01610 01612 01613 01631 01636 01730 01990 01993 02001 02003 19204 2. novembra 2007. 2326 2366 Beograd Dr Boško Tomašević Kritika... Prof.Dr.Rajko Doleček Tatjana Cvejin prof. univerziteta u Insbruku Адам Пуслојић Друга Србија. 2003 ЛеЗ 0000775 ЛеЗ 0000776 ЛеЗ 0000777 ЛеЗ 0000778 ЛеЗ 0000779 ЛеЗ 0000780 ЛеЗ 0000781 ЛеЗ 0000782 ЛеЗ 0000783 ЛеЗ 0000784 ЛеЗ 0000785 ЛеЗ 0000787 ЛеЗ 0000788 ЛеЗ 0000789 ЛеЗ 0000790 ЛеЗ 0000791 ЛеЗ 0000792 ЛеЗ 0000793 ЛеЗ 0000794 ЛеЗ 0000795 ЛеЗ 0000796 ЛеЗ 0000797 ЛеЗ 0002251 ЛеЗ 0002373 ЛеЗ 0004155 ЛеЗ 0004156 ЛеЗ 0004162 ЛеЗ 0004180 ЛеЗ 0004226 ЛеЗ 0005269 ЛеЗ 0006901 ЛеЗ 0007139 ЛеЗ 0007140 ЛеЗ 0008062 ЛеЗ 0008605 ЛеЗ 0008861 ЛеЗ 0009077 ЛеЗ 0009100 ЛеЗ 0010669 ЛеЗ 0010709 ЛеЗ 0011535 ЛеЗ 0011536 ЛеЗ 0011537 ЛеЗ 0011538 ЛеЗ 0011539 ЛеЗ 0011540 ЛеЗ 0011541 ЛеЗ 0011542 ЛеЗ 0011543 ЛеЗ 0011544 ЛеЗ 0011545 ЛеЗ 0011546 ЛеЗ 0011547 ЛеЗ 0011548 ЛеЗ 0011549 ЛеЗ 0011552 ЛеЗ 0011553 ЛеЗ 0011554 ЛеЗ 0011555 ЛеЗ 0011556 ЛеЗ 0011557 ЛеЗ 0011558 ЛеЗ 0011559 ЛеЗ 0011560 ЛеЗ 0011561 ЛеЗ 0012146 ЛеЗ 0012147 ЛеЗ 0012148 ЛеЗ 0012149 ЛеЗ 0012150 ЛеЗ 0012152 ЛеЗ 0012153 ЛеЗ 0012154 ЛеЗ 0012155 ЛеЗ 0012156 ЛеЗ 0012157 ЛеЗ 0012158 ЛеЗ 0012159 ЛеЗ 0012160 ЛеЗ 0012161 ЛеЗ 0012162 ЛеЗ 0012163 ЛеЗ 0012164 ЛеЗ 0012165 ЛеЗ 0012166 ЛеЗ 0012167 ЛеЗ 0012168 ЛеЗ 0012169 ЛеЗ 0012170 ЛеЗ 0012171 ЛеЗ 0012217 ЛеЗ 0012218 ЛеЗ 0012219 ЛеЗ 0012220 ЛеЗ 0012221 ЛеЗ 0012235 ЛеЗ 0012236 ЛеЗ 0012237 ЛеЗ 0013444 ЛеЗ 0013445 ЛеЗ 0013446 ЛеЗ 0013447 ЛеЗ 0014238 ЛеЗ 0014239 ЛеЗ 0014249 ЛеЗ 0014250 ЛеЗ 0014252 ЛеЗ 0014266 ЛеЗ 0014282 ЛеЗ 0014287 ЛеЗ 0014291 ЛеЗ 0014292 ЛеЗ 0014316 ЛеЗ 0014317 ЛеЗ 0014318 ЛеЗ 0014319 ЛеЗ 0014320 ЛеЗ 0014354 ЛеЗ 0014355 ЛеЗ 0014359 ЛеЗ 0014360 ЛеЗ 0014361 ЛеЗ 0014362 ЛеЗ 0014363 ЛеЗ 0014373 ЛеЗ 0014374 ЛеЗ 0014375 ЛеЗ 0014389 ЛеЗ 0014396 ЛеЗ 0014397 ЛеЗ 0014408 ЛеЗ 0014409 ЛеЗ 0014410 ЛеЗ 0014411 ЛеЗ 0014449 ЛеЗ 0014450 ЛеЗ 0014459 ЛеЗ 0014473 ЛеЗ 0014482 ЛеЗ 0014489 ЛеЗ 0014490 ЛеЗ 0014491 ЛеЗ 0014492 ЛеЗ 0014493 ЛеЗ 0014507 ЛеЗ 0014513 ЛеЗ 0014523 ЛеЗ 0014533 ЛеЗ 0014534 ЛеЗ 0014558 ЛеЗ 0014559 ЛеЗ 0014560 ЛеЗ 0014566 ЛеЗ 0014574 ЛеЗ 0014576 ЛеЗ 0014578 ЛеЗ 0014579 ЛеЗ 0014580 ЛеЗ 0014585 ЛеЗ 0014595 ЛеЗ 0014596 ЛеЗ 0014624 ЛеЗ 0014625 ЛеЗ 0014642 ЛеЗ 0014643 ЛеЗ 0014652 ЛеЗ 0014666 ЛеЗ 0014671 ЛеЗ 0014672 ЛеЗ 0014690 ЛеЗ 0014691 ЛеЗ 0014692 ЛеЗ 0014720 ЛеЗ 0014721 ЛеЗ 0014722 ЛеЗ 0014723 ЛеЗ 0014741 ЛеЗ 0014744 ЛеЗ 0014754 ЛеЗ 0014755 ЛеЗ 0014758 ЛеЗ 0014759 ЛеЗ 0014760 ЛеЗ 0014761 ЛеЗ 0014776 ЛеЗ 0014777 ЛеЗ 0014780 ЛеЗ 0014782 ЛеЗ 0014783 ЛеЗ 0014784 ЛеЗ 0014787 ЛеЗ 0014791 ЛеЗ 0014792 ЛеЗ 0014802 ЛеЗ 0014811 ЛеЗ 0014826 ЛеЗ 0014837 ЛеЗ 0014838 ЛеЗ 0014839 ЛеЗ 0014840 ЛеЗ 0014841 ЛеЗ 0014856 ЛеЗ 0014859 ЛеЗ 0014860 ЛеЗ 0014863 ЛеЗ 0014874 ЛеЗ 0014882 ЛеЗ 0014883 ЛеЗ 0014884 ЛеЗ 0014894 ЛеЗ 0014895 ЛеЗ 0014909 ЛеЗ 0014911 ЛеЗ 0014912 ЛеЗ 0014922 ЛеЗ 0014928 ЛеЗ 0014935 ЛеЗ 0014940 ЛеЗ 0014941 ЛеЗ 0014958 ЛеЗ 0014961 ЛеЗ 0014975 ЛеЗ 0014976 ЛеЗ 0014979 ЛеЗ 0014980 ЛеЗ 0014990 ЛеЗ 0014993 ЛеЗ 0015011 ЛеЗ 0015020 ЛеЗ 0015022 ЛеЗ 0015024 ЛеЗ 0015034 ЛеЗ 0015037 ЛеЗ 0015058 ЛеЗ 0015067 ЛеЗ 0015081 ЛеЗ 0015093 ЛеЗ 0015094 ЛеЗ 0015095 ЛеЗ 0015108 ЛеЗ 0015117 ЛеЗ 0015118 ЛеЗ 0015127 ЛеЗ 0015143 ЛеЗ 0015152 ЛеЗ 0015163 ЛеЗ 0015164 ЛеЗ 0015165 ЛеЗ 0015173 ЛеЗ 0015179 ЛеЗ 0015190 ЛеЗ 0015191 ЛеЗ 0015225 ЛеЗ 0015246 ЛеЗ 0015261 ЛеЗ 0015269 ЛеЗ 0015274 ЛеЗ 0015288 ЛеЗ 0016193 ЛеЗ 0016194 ЛеЗ 0016210 ЛеЗ 0016235 ЛеЗ 0016242 ЛеЗ 0016281 ЛеЗ 0016327 ЛеЗ 0016391 ЛеЗ 0016522 ЛеЗ 0017396 ЛеЗ 0017397 ЛеЗ 0017417 ЛеЗ 0017418 ЛеЗ 0017431 ЛеЗ 0017475 ЛеЗ 0017555 ЛеЗ 0017556 ЛеЗ 0017557 ЛеЗ 0017571 ЛеЗ 0017572 ЛеЗ 0017585 ЛеЗ 0017595 Мирослав Лукић Мирослав Тодоровић Песма Слободана Бранковића: АРОНИЈА РУКОПИС У ЋОРАВОЈ СОБИ НАЂЕН Тихи тријумф поезије нотације

Господу Богу и свим људима добре воље, добротворима и великим добротворима, миротворцима ...

ВРЕМЕ СЕ ПРИБЛИЖИЛО, пазите да вас опет не преваре. Чувајте се од лажних пророка, књижевника и фарисеја и немојте ићи за њима. И кад допру до вас вести о побунама и ратовима, немојте се уплашити, јер све то треба да буде, али то неће бити крај.Устаће народ на народ и царство на царство. Биће глади и помори, и страхоте и знаци велики биће с неба. Као што је писано: "Умираће људи од страха и од очекивања онога што долази на свет; јер ће се силе небеске покренути".
Да, покренуле су се небеске силе. Србија и Срби су у општем карантину, у каквом никад нису били. То је почетак страдања коме се не види крај. Многи су се саблазнили, издао је друг друга и омрзнуо друг на друга. Изашли су многи лажни пророци и преварили многе. Умножило се безакоње, охладнела је љубав многих. Свуд човек може да угледа гнусобу опустоштења, ону о којој је Говорио пророк Данило. У дворишту, у кући, на њиви, у граду, у књижници, у култури. У души.
Ово је ЗАПИС. Ово је Молитва која се пева када се носе крста по пољу против града, скакаваца и гусеница, смрти, погибије, квара, штеше, од непогода, уједа паса и змија, напада зверова, затим од рђавих снова, злих демона и духова.Ово је штит против пустоши и лупежа, запис на четири листића, на сваком је написано по једно име: Азрахил, Џебраил, Израил и Михаил - листићи су залепљени на углове зграде и на њеном улазу.Ми смо литија. Ми смо крстоноше. Обилазимо поља, потесе, села и градове. Обилазимо сваку кућу, понегде прелазимо преко болесника, преко опустошених.
Ми обилазимо посвећено дрво, велико и гранато стабло, дрво родно, дрво неоскрнављено. Дрво које се не сме посећи све док се не сасуши.На Косову учесници литије су се утркивали ко ће први дотакнути свето дрво.
Дај, Боже, да, као сељаци лесковачке Мораве, спремимо заједничку вечеру, заједничким доприносом у брашну, намирницама и новцу, који даје свака кућа.Од свега купљеног спремићемо два колача: један који ћемо сећи увече, уочи славе, Спасовдана, а други на дан заветине. Вечера ће бити поред записа, а пре вечере запалићемо свеће за живе и мртве.
Дај, Боже, да у заједничком доприносу и скупљању брашна (мале офсет штампарије пре свега) учествују сви људи добре воље, добротвори и велики добротвори (власници приватних фирми, задужбинари, домаћини, бизнисмени), миротворци или они који носе крстове (крстоноше), приложници (знани и незнани), писци или они који месе колач, пекари, читаоци, домаћини који заједнички ломе обредни колач.
Дај, Боже, да на заједничку вечеру под записом дођу поп и учитељ, писац и штампар, књиговезац, браћа и сестре, да поделе са домаћином колачаром колач и наслеђе.У Шумадији свако село има свој запис на гробљу.Јер не тражимо оно што траже незнабошци овог света; Отац наш зна да нама треба ово. Јеванђелист Лука нас је уз помоћ Светог духа научио шта треба да кажемо: "Продајте што имате и дајте милостињу; начините себи кесе које неће овештати, ризницу на небесима која се неће испразнити, где се лупеж не приближава, нити мољац квари".
Највише тражимо од добротвора и великих добротвора. Јер свако "коме је много дано, много ће се тражити од њега; а коме је поверено много, од њега ће се више искати".Овај запис или молбу не стављамо у борово стабло, у шупљину старе врбе, већ у срце свих људи добре воље, добротвора и великих добротвора, приложника, писаца и читаоца, домаћина,попова и учитеља, ђака и крстоноша.
Велики четвртак, 1993.
Домаћин славе или колачар
ЗАВЕТИНЕ
Београд Сердар Јанка Вукотића 1/13