Гледам те фотографије, снимљене у селу ЈАСЕНИЦА (код Штубика, Неготинска Крајина) које смо снимили у своје време, прошавши туда из правца Мајданпека (према ФЕЛИКС РОМУЛИАНИ)...
Ромулиана је била циљ тога дана, а требало је да буде Јасеница - село одакле су наши стари избегли од зулума одметнутих турских злумћара - Пазван Оглуа (пред Први српски устанак).
Пред том кућом - Јасеница (крај регионалног пута), застали смо на неколико минута, као и испред других кућа, успут, после Мајданпека. Та села су атак на машту, и преживљацала су последњу фазу свога нестајања...Требало је више да сликамо, више!!!!
Исто тако, и правац којим смо кретали према манастирима Св. Ђорђе и Витовница, који се налазе на седам осам километара од старог имања Наших дедова, на којем постоје НАШИ КРУГОВИ који лече од модерности и свих болести зависности, испразности, отуђености... Ту су моји прадедови пустили своје коренове, имали су своје куће и салаше, од којих су сада остали само где-где темељи, и густе непрегледне шуме пуне вргања и купина, трешања, липа, крушака, букава и оскоруша, али и шарки поскока, који знају да буду опасни у време летњих оморина. Који су уједали у своје време овце на бачији Санде УЦЕТА (званог Черкез)...
Недостају ми НАШИ КРУГОВИ на Бандери, на тромеђи три бивша среза (данас општине), где се у ствари простире имање предака, са чијег се врха лепо види за време ведрих летњих и јесењих дана врх Авале...
Недостаје ми опор мирис расцветаног дрена, или јунски мирис липа и вргања, купина и малина...
Усред нашег имања, у шуми извире Наш поток, који се спаја са Дубоким и улива у Манастиричку реку, која се затим улива у Витовничку реку, чије је ушће недалеко у Млаву...
Власи су наш поток назвали (Власи из Брезовице) Кукавичји поток, зато што ту има пуно птица кукавица...
Недостају ми Наши енергетски кругови...
Моји су још у свитање отишли да беру са мојим братом вргање, ја нисам могао због једног пеха.
....
(Уочи рођендана мајке мојих синова, јун 2022.)
Нема коментара:
Постави коментар