Фрагмент из једног огласа на једној америчкој платформи:
- ....Генесис на нашем онлајн филмском догађају. Гледајте како је Бог створио све ни из чега – и било је савршено! Али када је грех ушао у свет, шта би се следеће догодило? За седам дана Бог је створио све на небу и на земљи. Бог је поставио Адама и Еву у врт и дао им власт над свим живим створењима. Бог је рекао да могу јести било који плод са било ког дрвета осим дрвета познања добра и зла. Искушани од змије, Адам и Ева су се суочили са грехом, патњом, болом и смртношћу који ће утицати на све генерације које долазе. У овом бесплатном онлајн догађају погледајте овај невероватан извештај о Божјем народу на самом почетку и видите како је Бог сачувао оне који су Га волели, упркос људском греху. Од стварања до пада човечанства, до убиства Каина, бићете инспирисани невероватним догађајима из Светог писма откривеним у овом БЕСПЛАТНОМ филмском догађају. Гледајте како Бог покреће свој план за спасење, чак и од почетка времена...
Шта би на то рекао, наш недавно преминули професор Мркић?
Он је о свему томе размишљао много пре од ових рекламера иако нисам сигуран да је веровао у Бога. Шиптарски фашисти су га са читавом, породицом, оцем и мајком и неколико сестара, протерали са имања у Дреници, и било им је под претњом смрћу забрањено да се тамо врате на имање, о којем он није причао. И нису се вратили, ни када су партизани југословенски дошли на власт. Наставила је живот читава породица Мркић за време читаве окупације у пожаревачком крају. Девет је година имао кад су их протерали. Први разред гимназије похађао је у Петровцу на Млави...
Последњих месеци живота (недавно) молио ме је да вишак његових књига, некако дотурим основним школама које смо похађали у завичају мој млађи брат Александар и ја, и средњим школама, нарочито гимназији у Петровцу.
Ето, то је сада аманет!
Наслућивао је крај, свога живота на земљи, страхоту греха и проклетство заборава на које многи људи не мисле. Живећи кроз своје потомке, синове и кћери, унуке и праунуке. Али човек који се суочио са богом и уопште религијом у неколико својих књига, вечити младожења, заручник Критике свега постојећег и непостојећег, писао је неуморно своје књиге, и разгртао многе велове иза којих су се назирали Бог и анђели, али и онај чије се име не спомиње, одметник од памтивека.* И тако је можда зацељивао рану деветогодишњег дечака кога су стрпали са најближима у воз и протерали са српске земље Косова и Метохије, ишао даље од оних који су имали срећу да их мимоиђе све оно што је њега задесило од најранијих дана живота.
Знам да би ми приговорио што сам насловио ове странице као КОРЕН ДУШЕ, јер он је настојао да убеди читаоце да ДУША КОРЕН НЕМА.
....
Мркић је н е п р о ч и т а н писац.
Било би добро да се неко одважи, неки филантроп, ако таквих више има на Балкану, и да објави макар неколико изабраних књига из његовог опуса, тј. Изабрана дела.
Мркић нема, колико знам, директних потомака.
Његова су деца - његове књиге. Већину их је публиковао као ауторска издања, тј. о свом руву и круву--
"Заветине" су публиковале више од десетак књига Мркића.
(Чланови фамилије Лукић на Нашем брду)
___
* "
Нема коментара:
Постави коментар